Пола милиона евра за фарму британске краљице

Од нашег сталног дописника
Брисел, 8. маја – Британска краљица Елизабета Друга примила је прошле године више од пола милиона евра из фонда ЕУ за субвенционисање пољопривреде, саопштило је тамошње надлежно министарство Дефра. Краљица, која званично заузима 214. место на листи британских богаташа, инкасирала је 530.000 евра за своју фарму у Сандрингему, док је њен најстарији син принц Чарлс за своју војводску фарму потпомогнут са више од 100.000 евра. Према подацима које је објавила Дефра, Британија је прошле године добила око 2,7 милијарди фунти из буџета ЕУ за пољопривреду.

Ово је само једна од занимљивости из неслужбене статистике за прошлу годину која открива да је највећа појединачна субвенција за пољопривреду у Европској унији додељена италијанском произвођачу шећера „Италија цукери” на чији рачун је из Брисела уплаћено око 140 милиона евра. Француска пољопривреда добила је највеће укупне субвенције, око 10,5 од 55 милијарди евра, што је око половине буџета ЕУ за 2008. годину. Више од 140 тамошњих пољопривредних произвођача добило је по милион евра и више.

Податке о износу уплаћених субвенција за пољопривреду представила је данас у Бриселу британска невладина организација „Фармсабсајди” која је прикупила податке из 18 држава чланица ЕУ. Кипар, Немачка, Словачка, Чешка, Естонија, Литванија, Пољска и Холандија још нису објавиле извештаје, или су они са непотпуним подацима.

Италијанска банка из Милана добила је око 180 милиона евра у пет рата, док је Ериданија Садам, такође италијанска шећерана, примила око 125 милиона. Једина неиталијанска компанија међу првих пет „субвенционисаних милионера” је ирска компанија „Гринкор груп” која се бави производњом дијеталне хране и јоркширског пудинга, а она је потпомогнута са 83,5 милиона. Следећи на листи је француски гигант, фарма за производњу пилића „Ду” која је у прошлој години субвенционисана са 63 милиона евра.

Још 165 произвођача из Шпаније, 47 из Холандије, 38 из Португалије, 22 из Белгије, 21 из Велике Британије и по 12 из Бугарске и Румуније добили су појединачно више од милион долара. Од укупно 707 милиона евра из европског фонда за субвенције око 10 одсто је подељено „милионерима”.

Упркос томе што је статистика непотпуна и неслужбена, она потврђује да је пољопривреда откинула огроман комад буџета ЕУ, као и да највећи добијају највише (али највише и дају), па реаговања тим поводом нису изостала. Харалд вон Вицке, професор пољопривреде и економског развоја на Хумболт универзитету у Берлину, сматра да „не постоји оправдање за тако високе накнаде пољопривредницима”. „Ако су субвенције креиране да буду део социјалне политике, онда то није оправдано. Уколико представљају компензацију за пољопривреднике којима су наметнути виши стандарди заштите животне средине, онда су плаћени превише”, казао је Вицке.

Међутим, Сајмон Мичел Бергер, који представља асоцијацију Европских пољопривредника и задруга, не слаже се с професором. „Сматрамо да је оправдано да велики произвођачи добију релативно веће субвенције, јер збрињавају више људи и култивишу више земље. Поред тога треба имати у виду да смо у свим државама ЕУ прогресивно опорезовани, па самим тим плаћамо сразмерно већи порез”, објаснио је Бергер.

Када је реч о намени половине буџета ЕУ, највећи део, око 40 одсто, одлази на производњу житарица, око 18 одсто на узгој говеда, 12 одсто на развој, 5,5 одсто на производну маслина, 4,5 одсто на млечне производе, 3,5 на производњу воћа и поврћа, 3,5 на узгој коза и оваца, три одсто на производњу шећера и преосталих око девет одсто на остало.