САД и Русија у новом стилу

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 8. маја – У настојању да се ослободи тешког бремена које му је у наслеђе оставио Џорџ Буш, Барак Обама наставља да подстиче и наде у поправљање односа између Вашингтона и Москве, који су били „спали на најнижи ниво после окончања хладног рата и распада СССР-а”. Овакав утисак произлази из овдашњих његових разговора са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом, који је пре тога био и код шефице дипломатије Хилари Клинтон,

Испољен је, притоме, нови стил за обнову оштећених веза и поверења: обострано је исказана воља, у толерантном тону, да постојане несугласице неће бити потцењене али ни препрека сарадњи у остваривању заједничких приоритета. Као такве првенствености, Обама је навео – уз напомену да „имамо изванредну прилику за нови почетак у разматрању низа питања” – договоре о међусобном и међународном режиму нуклеарног наоружања, ситуације у Авганистану и Пакистану, приступе Ирану и Блиском истоку, трговинске везе између две силе, наступе у текућој глобалној финансијској кризи.

Сличну категоризацију начинио је и Лавров, нагласивши и да „радимо врло прагматично, на послован начин, на основу заједничких интереса где год су нам складне позиције, и на темељу узајамног уважавања и настојања да смањимо несагласности за добро обеју земаља и интернационалне стабилности”.

У доступним рапортима Балкан се не помиње, иако је наглашено да су размотрена друга спорна питања, као што су пројекат америчког ракетног штита у средњој Европи, ширење НАТО-а на исток и односи Москве са западном алијансом, војне акције и маневри у Грузији, дејство санкција против Ирана… Шта би такав изостанак могао да значи, тек треба да се види, можда после посете Обаме Москви, предвиђене за јул.

Њеној припреми, сугерише се, махом су били посвећени јучерашњи сусрети овдашњег врха са гостом. А као главни циљ дијалога шефа Беле куће и шефа Кремља Дмитрија Медведева наговештена је реализација њихових спремности за нови договор о ограничавању и смањивању нуклеарног наоружања, којим би се заменио „превазиђени” Споразум о смањивању стратешког наоружања (СТАРТ) из 1991.

Обе стране се надају да ће тако дати позитиван пример смањивању и спречавању ширења арсенала за масовно уништавање. То би могло, мада не мора, да значи да би оне приближиле ставове и у приступима нуклеаризацијама Ирана и Северне Кореје, као и нестабилности у атомски наоружаном Пакистану где су све активнији екстремисти из Авганистана…

Разноврсност изазова је местимично у „пакету”, како доликује везама међу великим силама. Обама је, подсећа се, релативизовао Бушов план за постављање ракетног штита у Чешкој и Пољској, напоменом да такав неће бити потребан ако се сузбије опасност од иранског далекометног ракетирања. Што значи да би Америка с Русијом требало да „обузда” Техеран, али се Москва не слаже са овдашњом концепцијом појачавања санкција исламској републици, док поздравља намеру Беле куће за успостављање дијалога са Ираном.

Као кључни елементи тежње за новим раскрављивањем америчко-руских односа, према расположивим овдашњим информација, могли би се издвојити прво повећано међусобно уважавање, засновано на Обаминим обећањима да ће настојати да спорна питања решава дијалогом, а онда обострана потреба да у суочавању с новим глобалним изазовима (финансијска криза, тероризам и могућно ширење оружја за масовно уништавање) избегну да искушења увећају међусобним трзавицама и на крају да на новим основама тек утврде „како ће једна с другом”, у измењеним светским околностима где све значајнију улогу играју друге силе – Кина, Индија, Бразил...