SAD i Rusija u novom stilu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. maja – U nastojanju da se oslobodi teškog bremena koje mu je u nasleđe ostavio Džordž Buš, Barak Obama nastavlja da podstiče i nade u popravljanje odnosa između Vašingtona i Moskve, koji su bili „spali na najniži nivo posle okončanja hladnog rata i raspada SSSR-a”. Ovakav utisak proizlazi iz ovdašnjih njegovih razgovora sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, koji je pre toga bio i kod šefice diplomatije Hilari Klinton,

Ispoljen je, pritome, novi stil za obnovu oštećenih veza i poverenja: obostrano je iskazana volja, u tolerantnom tonu, da postojane nesuglasice neće biti potcenjene ali ni prepreka saradnji u ostvarivanju zajedničkih prioriteta. Kao takve prvenstvenosti, Obama je naveo – uz napomenu da „imamo izvanrednu priliku za novi početak u razmatranju niza pitanja” – dogovore o međusobnom i međunarodnom režimu nuklearnog naoružanja, situacije u Avganistanu i Pakistanu, pristupe Iranu i Bliskom istoku, trgovinske veze između dve sile, nastupe u tekućoj globalnoj finansijskoj krizi.

Sličnu kategorizaciju načinio je i Lavrov, naglasivši i da „radimo vrlo pragmatično, na poslovan način, na osnovu zajedničkih interesa gde god su nam skladne pozicije, i na temelju uzajamnog uvažavanja i nastojanja da smanjimo nesaglasnosti za dobro obeju zemalja i internacionalne stabilnosti”.

U dostupnim raportima Balkan se ne pominje, iako je naglašeno da su razmotrena druga sporna pitanja, kao što su projekat američkog raketnog štita u srednjoj Evropi, širenje NATO-a na istok i odnosi Moskve sa zapadnom alijansom, vojne akcije i manevri u Gruziji, dejstvo sankcija protiv Irana… Šta bi takav izostanak mogao da znači, tek treba da se vidi, možda posle posete Obame Moskvi, predviđene za jul.

Njenoj pripremi, sugeriše se, mahom su bili posvećeni jučerašnji susreti ovdašnjeg vrha sa gostom. A kao glavni cilj dijaloga šefa Bele kuće i šefa Kremlja Dmitrija Medvedeva nagoveštena je realizacija njihovih spremnosti za novi dogovor o ograničavanju i smanjivanju nuklearnog naoružanja, kojim bi se zamenio „prevaziđeni” Sporazum o smanjivanju strateškog naoružanja (START) iz 1991.

Obe strane se nadaju da će tako dati pozitivan primer smanjivanju i sprečavanju širenja arsenala za masovno uništavanje. To bi moglo, mada ne mora, da znači da bi one približile stavove i u pristupima nuklearizacijama Irana i Severne Koreje, kao i nestabilnosti u atomski naoružanom Pakistanu gde su sve aktivniji ekstremisti iz Avganistana…

Raznovrsnost izazova je mestimično u „paketu”, kako dolikuje vezama među velikim silama. Obama je, podseća se, relativizovao Bušov plan za postavljanje raketnog štita u Češkoj i Poljskoj, napomenom da takav neće biti potreban ako se suzbije opasnost od iranskog dalekometnog raketiranja. Što znači da bi Amerika s Rusijom trebalo da „obuzda” Teheran, ali se Moskva ne slaže sa ovdašnjom koncepcijom pojačavanja sankcija islamskoj republici, dok pozdravlja nameru Bele kuće za uspostavljanje dijaloga sa Iranom.

Kao ključni elementi težnje za novim raskravljivanjem američko-ruskih odnosa, prema raspoloživim ovdašnjim informacija, mogli bi se izdvojiti prvo povećano međusobno uvažavanje, zasnovano na Obaminim obećanjima da će nastojati da sporna pitanja rešava dijalogom, a onda obostrana potreba da u suočavanju s novim globalnim izazovima (finansijska kriza, terorizam i mogućno širenje oružja za masovno uništavanje) izbegnu da iskušenja uvećaju međusobnim trzavicama i na kraju da na novim osnovama tek utvrde „kako će jedna s drugom”, u izmenjenim svetskim okolnostima gde sve značajniju ulogu igraju druge sile – Kina, Indija, Brazil...