Космету кредити, а Србији дугови

Уколико Космет заиста уђе у Међународни монетарни фонд, Србија ће морати да настави са враћањем косметског дуга, док ће новој чланици ММФ-а неометано се отварати нове могућности за узимање кредита, сазнајемо из извора блиских влади, али и од оних стручњака који су учествовали у преговорима у Бечу о статусу јужне покрајине. Технички се ништа неће променити, јер је враћање косметског дуга један од аргумената приликом очувања државног суверенитета, сматрају наши извори.

Према подацима из Народне банке Србије, наша држава редовно сервисира обавезе по јавном спољном дугу Косова и Метохије и према Светској банци, и према Међународној банци за обнову и развој, Париском и Лондонском клубу поверилаца, Развојној банци Савета Европе, али и Европској унији.

– Стање јавног спољног дуга Косова и Метохије на дан 30. април ове године износи око 1,11 милијарди долара. Укупан износ плаћених обавеза по основу камате и главнице у периоду од 2002. до краја априла 2009. године износи око 427,07 милиона долара – објашњавају у Народној банци.

Међутим, на питање ко ће преузети овај терет, уколико КиМ заиста уђе у међународне финансијске институције у централној банци нису могли да одговоре, објашњавајући да је то питање за Владу Републике Србије. Међутим, ни у кабинету премијера, нити у надлежним министарствима јуче није било званичних реакција. Државни званичници су се уздржали од коментара, бојећи се ваљда да тиме не прејудицирају исход приче која још ни у ММФ-у званично није завршена. Исти принцип ћутања усвојили су и званичници ММФ-а, па јуче ни из њихове канцеларије у Београду није било никаквих реакција.

Једино је потпредседник владе Млађан Динкић, који је и раније слично изјављивао, пре два дана истакао да ће КиМ морати да преузме плаћање више од милијарде долара иностраног дуга.

– Уколико Косово буде примљено у ММФ и Светску банку, што је по свему судећи изгледно, требало би да преузме плаћање преко милијарду долара дуга с обзиром да Србија у последњих 10 година скоро ниједан динар фискалног прихода нема са подручја Косова и Метохије – казао је он.

Динкић је истакао да не би требало везивати питања отплате дугова са питањем суверености пошто, како је навео, „отплата дугова може бити везана и за царинске територије, односно за подручја која нису суверене државе и нису чланице Уједињених нација”.

Међутим, не желећи да улази у расправе са потпредседником владе, Борис Беговић, као неко ко је учествовао у преговорима о статусу Космета, истиче да ће Србија морати да настави са враћањем косметског дуга, јер је реч о међународном уговору који мора да се поштује.

– Наша земља и наш парламент су се обавезали пред кредиторима да ће тај зајам сервисирати. За то је дата суверена гаранција наше земље. Да би Косово преузело тај терет мора да постоји сагласност све три стране, односно и наше земље, и Косова и ММФ-а. Као грађанин, не као стручњак, могу да кажем да ако наша влада сада уђе у преговоре са косовским властима на ту тему, онда их усред приче о одбрани суверенитета признајемо као преговарачку страну. То је потпуно контрапродуктивно и у супротности са дипломатским напорима земље да очува суверенитет. Јер, то што неке друге државе крше међународно право не даје за право Србији да она то чини – сматра Беговић.

А ако се једног дана нађе решење за косметски дуг (било да је реч о подели или пребацивању терета) да не буде да је наше паре „појела маца” јер је још приликом преговора у Бечу један наш захтев по питању косметског дуга уважен као разборит, објашњава наш саговорник.

– Када се нађе коначно решење за дуг, уважено је да се Србији врати цео износ којим је сервисирала зајам од периода када није имала фискалну власт над том територијом. Не треба заборавити да ми сада не причамо само о 1,1 милијарди долара, већ и о оних 427 милиона које смо већ вратили. Тражили смо, приликом преговора у Бечу, да нам се исплати и и камата, јер смо ми тај новац могли негде да пласирамо па да зарадимо, то је оно што се зове пропуштена добит. Тај захтев нам није уважен – подсећа Беговић.

А. Николић

---------------------------------------------

Могућ отпис

У Приштини се очекује да после пријема у Међународни монетарни фонд, та светска финансијска институција отпише дуг Космету. Тако гласи информација до које је дошла „Политика“ у приштинским политичким круговима.

М. Б.