Висока цена барокне лепоте

Нови Сад – На пролећној аукцији београдске Аукцијске куће Мадл'Арт прошлог месеца је, под редним бројем 56, и цени од 26.000 евра, други пут понуђена на продају икона на стаклу светог Јована Крститеља, у каталогу забележена као „уникатна ранобарокна српска икона на стаклу из 1760. године, регистрована као споменик културе”.

Икона, власништво за сада анонимног житеља једног малог војвођанског места у близини Новог Сада, није тада продата. Реч је о делу које има својство споменика културе и уписано је у Регистар споменика културе Покрајинског завода за заштиту споменика културе, решењем од 26. децембра 1983. године. Директор Мадл'Арта Дејан Поповић „прозвао” је на аукцији Матицу српску што није показала спремност да откупи „најбољу и најстарију српску икону на стаклу...” У међувремену, предлог за откуп иконе (истина, без провизије аукцијске куће, по цени од „само” 24.000 евра) стигао је у Извршно веће АП Војводине, у Секретаријат за културу, али није прихваћен. Од покрајинског секретара за културу и информисање Милорада Ђурића добили смо за „Политику” одговор да предлог није могао бити усвојен, јер се Секретаријат руководио мишљењем стручњака Матице српске који су проценили да је предложена висока и нереална цена.

Од Дејана Поповића, међутим, управо смо сазнали да ће анонимни власник иконе ускоро и трећи пут понудити на аукцији ову стару икону на стаклу, али сада по још вишој цени од – 35.000 евра!

Академик Динко Давидов се сећа човека који је пре безмало четири деценије доносио икону у Матицу српску, и каже да је дело чистог, несумњивог порекла, да је једна од ретко добро очуваних, али и да је њен власник и тада одбијен јер је тражио велики новац. Један од највећих истраживача српских икона на стаклу, историчар уметности Душан Шкорић, о овој теми написао је и књигу на чијим је корицама објављена репродукција иконе светог Јована Крститеља.

– Икона са аукције није најстарија јер потиче из 1760, убедљиво је најстарија једна сентандрејска из 1710. године – каже Душан Шкорић. Од Шкорића сазнајемо да се у немачким, берлинским и минхенским, аукцијским кућама могу купити барокне иконе на стаклу из истог периода по просечној цени од хиљаду до три хиљаде евра, а у Бечу за око 3.500 евра. Веома ретке и добро очуване барокне иконе на стаклу понекад достижу и цену до пет хиљада евра, на познатим европским аукцијама, каже Шкорић. Он о цени иконе на аукцији у Мадл'Арту тврди да је – неутемељена. „Могла би да вреди највише до пет хиљада евра”, истиче Шкорић.

Занимљиво је да сви наши саговорници знају за икону коју је протеклих деценија власник више пута, у разним околностима, увек по високој цени, нудио на продају. Нисмо успели да сазнамо име њеног проценитеља стручњака, али је власник, према казивању наших саговорника, тврдио да су му својевремено у Музеју Војводине рекли да „достиже цену аутомобила ’голф’”... По тој логици се данас, ваљда, стигло до цене од 26.000, или будућих 35.000 евра.

Икона је, иначе, средином деведесетих, нуђена и Матици српској, иако у уметничкој колекцији њене галерије нема одговарајуће збирке, постоји тек једна, давно купљена икона на стаклу, из сентандрејске школе.

– Не схватам уопште зашто су нас у ту причу уплели, јер ми уопште немамо иконе на стаклу, нити можемо, а немамо ни пара, да учествујемо у аукцијама – каже др Бранка Кулић, управник Галерије Матице српске. – И цена је преувеличана, и то прилично. Те иконе су редак материјал у историји уметности код нас, ради се о трошном материјалу и нема пуно сачуваних. Уз све то, реч је, ипак, о популарној уметности, пригодно рађеној, иако постоји неколико изванредних примерака.

У Музеју Војводине налази се највећа наша збирка икона на стаклу од 106 примерака којом већ деценијама руководи познати етнолог Марија Бански.

– Већ доста дуго траје прича око те фамозне иконе на стаклу, готово четрдесет година, о њој је и писано више пута, а власник је увек тражио за откуп превелику, немогућу своту – каже Марија Бански, сећајући се да је икону својевремено нудио човек који се представљао као учитељ у једном сремском селу. – Сада у Музеју, колико знам, за откуп нових предмета немамо ни динара.

Антиквар и председник Друштва „Српска Атина” Сава Тодоров мисли готово исто.

– Цене икона на стаклу код нас су неколико стотина евра. И сам имам неколико, и ценим их од 200 до 300 евра. На оваквим аукцијама покушавају да се привуку институције или фирме, да плате прескупо процењено дело. Тако се формира и јавно мњење и тржиште културних добара. Уосталом, у Мадл'Арту су ставили на аукцију у каталог и дело Коњовића украдено у Скупштини, и то по цени од 15.000 евра, а та слика би највише могла да вреди десет хиљада, под условом да није украдена... Код нас врло мало уметничких дела може да достигне високу цену, рецимо слике, и то само неке, Саве Шумановића, до сто хиљада евра... – тврди Тодоров.

Несумњиво је да би војвођански музејски фондови били обогаћени откупом једног оваквог дела. Али, готово невероватан јаз између тражене и могуће, према мишљењу стручњака реалне цене откупа, скоро да апсолутно искључује могућност да ова икона доспе у Музеј Војводине.