За плате има, програми под лупом

Економска криза ових дана добила је свој пуни замах, а Министарство културе после ребаланса буџета, у каси сада има 5,3 милијарде динара, тачно две милијарде динара мање него у јануару ове године. Према речима Зорана Хамовића, специјалног саветника министра културе и власника издавачке куће „Клио”, у садашњим, кризним тренуцима, потребно је створити амбијент у којем нарасле проблеме можда могу заједнички да решавају државне установе, приватне и невладине организације и самостални делатници у култури.

Економска ситуација у којој се сада сви налазимо не оправдава више могућност да нека културна институција добије новац од Министарства, без икакве жеље да резултатом оправда уложене државне паре.

 – До сада су корисници буџета своје радне напоре углавном подређивале количини расположивих средстава. Истини за вољу, има и оних примера који се веома много залажу за реализацију нове идеје. Плате запосленима у институцијама културе сачуване су од удара кризе, али се поставља питање могућности реализовања планираних програма. После ребаланса буџета јасно је да за многе програме неће бити довољно средстава. Али није све тако обесхрабрујуће да би требало да одустанемо – каже Зоран Хамовић.

Брига о културном наслеђу несумњиво спада у ред највећих проблема за решавање. 

 – Ту се најоштрије поставља питање недостатка средстава за амбициозно започете пројекте реконструкције у већем броју институција, далеко од оног што што је реално. Ми смо осиромашено друштво које нема довољно економске снаге да успостави суверенитет над својим наслеђем. Суверенитет значи систематска и стручна брига о споменицима културе у Србији и ван њених граница. Имамо оштећено или уништено културно наслеђе, пре свега на Косову али и на многим другим местима. Иако се улажу напори, баштина постаје све више угрожена, све је мање средстава, а све више потреба – објашњава Хамовић.

Он подсећа и на чињеницу да су готово сви главни музеји у Београду затворени, а новац који је потребан за њихово уређење превазилази садашње могућности и напомиње да ће Министарство културе заједно са установама доћи до одговарајућих решења.

Наш саговорник каже да су се на почетку године сви обрадовали чињеницом да је буџет за културу прешао један проценат укупног државног буџета.

– Тај проценат, ипак, зависи од друштвеног дохотка и увек ће бити недовољан, и то значи да је неопходно систематско тражење додатних извора и прибављање новца из других домаћих и међународних фондова.

Хамовићево је запажање да у многим културним институцијама до сада нису развијани програми и активности који би могли да донесу више сопствених прихода.

– Пословна политика јавних установа културе није била озбиљна тема разовора. Неко из државне установе се појави у Министарству и каже, имамо мањак од толико милиона, када можете то да нам покријете. Просто да човек пожели да буде директор! Такву „пословну политику”, надам се, Министарство неће више никад подржавати – изричит је Хамовић.

Као позитиван пример пословања наводи манифестацију Ноћ музеја, која ће 16. маја бити одржана у Београду.

– Рецимо, Ноћ музеја је направила једна невладина организација. Има младих талентованих људи који удружени могу да направе многе оригиналне и корисне акције и послове које запосленима у музејима не спадају у радне обавезе – илуструје Хамовић.

По Хамовићу, институције се морају трансформисати а не само реконструисати. Програмска политика мора бити подржана сасвим јасном пословном политиком која баштину препознаје и као ресурс који се може на различите начине комерцијализовати; пре свега, у туризму. Кадровском обновом, усмеравањем активности и новим знањима запослених то се свакако мора рализовати. Наш саговорник истиче и да је неопходно чешће позивати стручњаке из иностранства на сарадњу, а и упућивати наше младе стручњаке на праксу или стручно усавршавање.

У Београду ће 22. маја бити одржана конференција под називом „Културна политика у области културног наслеђа и трансформација институција” која ће покренути низ питања о којима говори Зоран Хамовић. На конференцији ће наши и европски стручњаци говорити о низу тема – од заштите културне баштине до менаџера у култури, о основним идејама културне политике у области културног наслеђа у измењеним економским условима, стратегијама надлежних установа и њиховој могућој трансформацији са посебним освртом на музеје и заводе за заштиту споменика културе.

– На конференцији ће бити означене неуралгичне тачке око којих треба да се окупе стручњаци чији предлози могу да реше проблеме. Искуство добре праксе као и проблеми сваке од установа важни су за стварање квалитетније слике и повезивање установа. Брига о културном наслеђу мора да буде непрекидна, у најгорим тренуцима као и у најбољим условима. Кризу, без обзира на њену тежину, морамо претворити у изазов – закључује Хамовић.

Станко Стаменковић