Брига за новине

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 10. маја – Добро расположење завладало је синоћ на вашингтонском елитном скупу пробраних лидера – власти, новинарства, филма и музике – као изузетак од туробности којом је текућа криза испунила национално биће. Врцале су шале и смех на туђ па и сопствени рачун окупљених око 2.500 званица, остављајући утисак да они од којих зависи излазак из опште (не само финансијске, него и психичке) депресије, имају разлога за оптимизам.

Сјатило се, у дворани једног од овдашњих хотела, пробрано и свечано одевено друштво – од шефа државе и његових сарадника, до медијских и холивудских „звезда”. У најсажетијој персонализацији били су „на списку”: председник Барак Обама са супругом Мишел, поједини предводници опозиције, уредници, коментатори и репортери водећих листова и телевизија, као и уметници попут Стивена Спилберга, Џорџа Лукаса, Глен Клоуз, Тома Круза, Кети Холмс, Стивија Вондера, Роберта де Нира, Деми Мур, Ештона Кучера, Стинга…

Све их је окупило Удружење извештача из Беле куће, по традицији која се овде гаји већ готово девет деценија. А чији је циљ, рекло би се, да се учврсте везе међу класичним креаторима јавног мњења, одакле им стижу и изрази обожавања и критике, зависно од „ситуације”.

У том згодном поводу и лепом проводу су се ипак чуле речи бриге за судбину – штампаних медија, битног дела организатора пригодног спектакла. Превладавајући хуморни тон свог обраћања, Обама је прекинуо да би исказао бригу за суморно стање у новинској индустрији чији се производи учестало гасе или прибегавају смањивању креативне и друге радне снаге.

Председник, који је – кажу, за разлику од претходника, Џорџа Буша –   редовни читалац новина, потрудио се да истакне како му је стало до таквог извора информација.

Власт без новина, влада без динамичних медија свих врста, није Америка – поручио је, имајући у виду да је принцип слободе (и опстанка) штампе уграђен у темеље овдашњег просперитета. Рекао је и да зна да су „многи вредни новинари, у последње време, изгубили посао, да нико томе не може да се радује”. Опоравак штампаних медија је од суштинског значаја за нашу демократију – закључио је председник који је, својевремено, био први црнац на челу (као сада Беле куће) правног магазина Универзитета Харвард.

Овде је, и иначе, знатно повећана забринутост за судбину новина, као средства које је историјски битно утицало на судбину нације, па и света. Чак је, пре неки дан, одржана расправа у телу Сената, под насловом „Будућност новинарства”.

Чула су се различита мишљења. Оснивач све популарнијег блога Аријана Хафингтон је настојала да докаже да ће новинарство опстати, независно од судбине издања на папиру.

Већина учесника дебате је, међутим, пледирала за коегзистенцију, коју треба да обезбеде – нова правила игре. Чуле су се, при том, констатације да садашња фаза „није фер”, јер се интернетски преузимају, без накнаде, истраживања институционализованих штампаних медија.

Сенатор из Мериленда Бен Кардин је предложио да, ако „нема друге”, новине добију статус непрофитних организација – као образовне установе, цркве и телевизијски јавни сервиси. Тај његов амандман ужива подршку, уз две резерве: 1. да држава не треба да финансијски интервенише, као у случају посрнулих гиганата Волстрита, 2. да промена статуса не сме да доведе до угрожавања светиње слободе штампе. „Ништа не може да замени новине”, упозорио је. Најенергичније је такву тезу подржао Џон Кери, председник Сенатског комитета за међународне односе. Одрасли смо и битно се информисали читајући новине – констатовао је и додао да мањка уређење нових односа. „Примећујем да је све више и више људи који у јавном животу дејствују као снајперисти, и мислим да је то опасно” – изразио се сликовито. Новине су, наставио је, нова „угрожена врста” коју треба спасти.

Не сме се допустити да изумре врхунско новинарство, поручили су комуникацијски специјалисти, међу којима и Дејвид Сајмон. Похвалио је, као и други, успон алтернативних медија и интернетских блогова, али се заложио да то не буде засновано на „паразитизму који уништава домаћина”.

Интернетски сервиси су указали, међутим, да су они многим новинарима олакшали посао. Па и да су често „извор информација за информаторе”.

Комуникациона ситуација је, произлази, све компликованија. У најмању руку је битно измењена – закључују зналци. Раније је главни проблем био – доћи до информација, а њих је сада у изобиљу, уз мноштво дезинформација, тако да је сада главни изазов – открити шта је истина. У томе је, слуте, једна од шанси за опстанак медија који негују истраживачко и аналитичко новинарство, као професију која не подлеже ни пропаганди власти ни аматерским импровизацијама, ни повлађивању размаханим острашћеностима с „прилагођавањем” чињеницама сопственим тезама…

Момчило Пантелић