Briga za novine

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 10. maja – Dobro raspoloženje zavladalo je sinoć na vašingtonskom elitnom skupu probranih lidera – vlasti, novinarstva, filma i muzike – kao izuzetak od turobnosti kojom je tekuća kriza ispunila nacionalno biće. Vrcale su šale i smeh na tuđ pa i sopstveni račun okupljenih oko 2.500 zvanica, ostavljajući utisak da oni od kojih zavisi izlazak iz opšte (ne samo finansijske, nego i psihičke) depresije, imaju razloga za optimizam.

Sjatilo se, u dvorani jednog od ovdašnjih hotela, probrano i svečano odeveno društvo – od šefa države i njegovih saradnika, do medijskih i holivudskih „zvezda”. U najsažetijoj personalizaciji bili su „na spisku”: predsednik Barak Obama sa suprugom Mišel, pojedini predvodnici opozicije, urednici, komentatori i reporteri vodećih listova i televizija, kao i umetnici poput Stivena Spilberga, Džordža Lukasa, Glen Klouz, Toma Kruza, Keti Holms, Stivija Vondera, Roberta de Nira, Demi Mur, Eštona Kučera, Stinga…

Sve ih je okupilo Udruženje izveštača iz Bele kuće, po tradiciji koja se ovde gaji već gotovo devet decenija. A čiji je cilj, reklo bi se, da se učvrste veze među klasičnim kreatorima javnog mnjenja, odakle im stižu i izrazi obožavanja i kritike, zavisno od „situacije”.

U tom zgodnom povodu i lepom provodu su se ipak čule reči brige za sudbinu – štampanih medija, bitnog dela organizatora prigodnog spektakla. Prevladavajući humorni ton svog obraćanja, Obama je prekinuo da bi iskazao brigu za sumorno stanje u novinskoj industriji čiji se proizvodi učestalo gase ili pribegavaju smanjivanju kreativne i druge radne snage.

Predsednik, koji je – kažu, za razliku od prethodnika, Džordža Buša –   redovni čitalac novina, potrudio se da istakne kako mu je stalo do takvog izvora informacija.

Vlast bez novina, vlada bez dinamičnih medija svih vrsta, nije Amerika – poručio je, imajući u vidu da je princip slobode (i opstanka) štampe ugrađen u temelje ovdašnjeg prosperiteta. Rekao je i da zna da su „mnogi vredni novinari, u poslednje vreme, izgubili posao, da niko tome ne može da se raduje”. Oporavak štampanih medija je od suštinskog značaja za našu demokratiju – zaključio je predsednik koji je, svojevremeno, bio prvi crnac na čelu (kao sada Bele kuće) pravnog magazina Univerziteta Harvard.

Ovde je, i inače, znatno povećana zabrinutost za sudbinu novina, kao sredstva koje je istorijski bitno uticalo na sudbinu nacije, pa i sveta. Čak je, pre neki dan, održana rasprava u telu Senata, pod naslovom „Budućnost novinarstva”.

Čula su se različita mišljenja. Osnivač sve popularnijeg bloga Arijana Hafington je nastojala da dokaže da će novinarstvo opstati, nezavisno od sudbine izdanja na papiru.

Većina učesnika debate je, međutim, pledirala za koegzistenciju, koju treba da obezbede – nova pravila igre. Čule su se, pri tom, konstatacije da sadašnja faza „nije fer”, jer se internetski preuzimaju, bez naknade, istraživanja institucionalizovanih štampanih medija.

Senator iz Merilenda Ben Kardin je predložio da, ako „nema druge”, novine dobiju status neprofitnih organizacija – kao obrazovne ustanove, crkve i televizijski javni servisi. Taj njegov amandman uživa podršku, uz dve rezerve: 1. da država ne treba da finansijski interveniše, kao u slučaju posrnulih giganata Volstrita, 2. da promena statusa ne sme da dovede do ugrožavanja svetinje slobode štampe. „Ništa ne može da zameni novine”, upozorio je. Najenergičnije je takvu tezu podržao Džon Keri, predsednik Senatskog komiteta za međunarodne odnose. Odrasli smo i bitno se informisali čitajući novine – konstatovao je i dodao da manjka uređenje novih odnosa. „Primećujem da je sve više i više ljudi koji u javnom životu dejstvuju kao snajperisti, i mislim da je to opasno” – izrazio se slikovito. Novine su, nastavio je, nova „ugrožena vrsta” koju treba spasti.

Ne sme se dopustiti da izumre vrhunsko novinarstvo, poručili su komunikacijski specijalisti, među kojima i Dejvid Sajmon. Pohvalio je, kao i drugi, uspon alternativnih medija i internetskih blogova, ali se založio da to ne bude zasnovano na „parazitizmu koji uništava domaćina”.

Internetski servisi su ukazali, međutim, da su oni mnogim novinarima olakšali posao. Pa i da su često „izvor informacija za informatore”.

Komunikaciona situacija je, proizlazi, sve komplikovanija. U najmanju ruku je bitno izmenjena – zaključuju znalci. Ranije je glavni problem bio – doći do informacija, a njih je sada u izobilju, uz mnoštvo dezinformacija, tako da je sada glavni izazov – otkriti šta je istina. U tome je, slute, jedna od šansi za opstanak medija koji neguju istraživačko i analitičko novinarstvo, kao profesiju koja ne podleže ni propagandi vlasti ni amaterskim improvizacijama, ni povlađivanju razmahanim ostrašćenostima s „prilagođavanjem” činjenicama sopstvenim tezama…

Momčilo Pantelić