Други живот са новом јетром и бубрезима

ЕКСКЛУЗИВНО
Нови Сад – Трансплантациони тим Клиничког центра Војводине обавио је до сада највећи подвиг у пресађивању људских органа. Захватима хирурга и других чланова многобројне екипе који су без прекида трајали дуже од 20 часова, продужен је живот пацијенткињама из Сомбора, Бачког Петровца и Новог Сада.

Здравствено стање Сомборке Татијана Сукно (38) било је највећи изазов за хирурге јер је подвргнута можда најтежем облику трансплантације – пресађивању јетре, док су по један бубрег пресађени двадесетдвогодишњој Данијели Дикић из Бачког Петровца, тридесетседмогодишњој Новосађанки Санди Бајовић и Марици Пап (49) из Сомбора. 

Обављене су четири мултиорганске кадаверичне трансплантације (са преминулих особа) веома тешким болесницама, чији је живот био крајње угрожен, јер су отказали њихови витални органи. Истовремено, није прекидан редован хируршки програм, а у трансплантационом тиму, са професором др Зораном Милошевићем на челу, помоћником директора Клиничког центра за хирургију, било је више од 70 чланова.

„Политика“ је у прилици да после десет дана од обављених трансплантација објави добру вест: све четири пацијенткиње се осећају добро и, мада је незахвално предвиђати стање на дужи рок, лекари верују да неће бити озбиљнијих компликација, јер ће болеснице и после изласка из болнице бити на режиму сталне здравствене контроле и добијати специјалну терапију.

Посебно је дирљива прича Татијане Сукно која је на трансплантацију јетре, срећом, чекала свега неколико месеци, што није, нажалост, чест случај. Недуго пошто се Татијана уписала на листу чекања појавио се донор чији су се параметри за трансплантацију подударали са особеностима њеног организма.

(/slika2)–  Данас је десети дан после трансплантације и осећам се одлично, живим нови живот. Управо су стигли финални резултати испитивања мог стања и, замислите, немам више хепатитис Б. Нестао је, коначно ме напустио. Имала сам га двадесет година, а данас сам први пут чула да је нестао. Сви кажу да ми нова јетра одлично функционише и да сам одлично прихватила нови орган. Сада сам потпуно здрава, толико сам срећна да се то, верујте, не може описати. Хоћу да започнем нови живот – прича Татијана сузних очију, али каже да су то сузе радоснице.

Приче пацијенткиња које су примиле бубреге су мање-више сличне.

Најмлађа пацијенткиња, двадесетдвогодишња Данијела Дикић каже да је седам година на хемодијализи, а четири године на листи чекања за трансплантацију.

–  Добро се осећам, не жалим се, одлично ми је. Само кад бих отишла кући што пре... – каже Данијела уз благи осмех.

Марица Пап из Сомбора одлазила је 12 година на хемодијализу.

–  После толико времена како да не будем срећна. Очекујем најбоље, услови су овде добри, а сестре и лекари веома су љубазни и брижни. Хвала им, мада сам свесна да нема тих речи којима бих исказала захвалност и њима и породици донора.

–  Клинички центар Војводине захваљује породицама донора на највишем степену исказане хуманости, несебичности и људске племенитости и солидарности, јер су у тренуцима када су изгубили своје најдраже другима пружили шансу за нови живот – каже директор КЦВ професор др Драган Драшковић.

Он је изјавио да се акција „Шанса за нови живот”  Клиничког центра Војводине наставља са циљем да се едукује шира јавност и оснажи свест да је давање органа високоморалан чин, а по хуманости без премца, јер то представља једини спас за живот немалог броја људи.

Недавно је при Клиничком центру Војводине основан и Донорски информациони центар у коме потенцијални примаоци или донори могу да сазнају све о трансплантацији и завештању сопствених органа. Могу да се обавесте и на телефонски број 021/520-141. Акција је била неопходна, јер у овом тренутку, само на подручју покрајине, на трансплантацију бубрега чека 170, а на пресађивање јетре 10 пацијената.

–  Наша мисија је прилично тешка, нарочито приликом кадаверичних трансплантација и зато једва чекамо да и у нашој земљи буде донет закон о трансплантацији органа, као што је то учињено у великом броју земаља. Међутим, нема веће сатисфакције од сазнања да управо код кадаверичних трансплантација успевамо да, захваљујући доброти и разумевању породице преминулог, спасавамо по неколико живота. Зато апелујемо на надлежне да што пре законски регулишу ову област – поручује шеф трансплантационог тима др Зоран Милошевић, који је и помоћник директора КЦВ за хирургију.

Славољуб Живковић