Drugi život sa novom jetrom i bubrezima

EKSKLUZIVNO
Novi Sad – Transplantacioni tim Kliničkog centra Vojvodine obavio je do sada najveći podvig u presađivanju ljudskih organa. Zahvatima hirurga i drugih članova mnogobrojne ekipe koji su bez prekida trajali duže od 20 časova, produžen je život pacijentkinjama iz Sombora, Bačkog Petrovca i Novog Sada.

Zdravstveno stanje Somborke Tatijana Sukno (38) bilo je najveći izazov za hirurge jer je podvrgnuta možda najtežem obliku transplantacije – presađivanju jetre, dok su po jedan bubreg presađeni dvadesetdvogodišnjoj Danijeli Dikić iz Bačkog Petrovca, tridesetsedmogodišnjoj Novosađanki Sandi Bajović i Marici Pap (49) iz Sombora. 

Obavljene su četiri multiorganske kadaverične transplantacije (sa preminulih osoba) veoma teškim bolesnicama, čiji je život bio krajnje ugrožen, jer su otkazali njihovi vitalni organi. Istovremeno, nije prekidan redovan hirurški program, a u transplantacionom timu, sa profesorom dr Zoranom Miloševićem na čelu, pomoćnikom direktora Kliničkog centra za hirurgiju, bilo je više od 70 članova.

„Politika“ je u prilici da posle deset dana od obavljenih transplantacija objavi dobru vest: sve četiri pacijentkinje se osećaju dobro i, mada je nezahvalno predviđati stanje na duži rok, lekari veruju da neće biti ozbiljnijih komplikacija, jer će bolesnice i posle izlaska iz bolnice biti na režimu stalne zdravstvene kontrole i dobijati specijalnu terapiju.

Posebno je dirljiva priča Tatijane Sukno koja je na transplantaciju jetre, srećom, čekala svega nekoliko meseci, što nije, nažalost, čest slučaj. Nedugo pošto se Tatijana upisala na listu čekanja pojavio se donor čiji su se parametri za transplantaciju podudarali sa osobenostima njenog organizma.

(/slika2)–  Danas je deseti dan posle transplantacije i osećam se odlično, živim novi život. Upravo su stigli finalni rezultati ispitivanja mog stanja i, zamislite, nemam više hepatitis B. Nestao je, konačno me napustio. Imala sam ga dvadeset godina, a danas sam prvi put čula da je nestao. Svi kažu da mi nova jetra odlično funkcioniše i da sam odlično prihvatila novi organ. Sada sam potpuno zdrava, toliko sam srećna da se to, verujte, ne može opisati. Hoću da započnem novi život – priča Tatijana suznih očiju, ali kaže da su to suze radosnice.

Priče pacijentkinja koje su primile bubrege su manje-više slične.

Najmlađa pacijentkinja, dvadesetdvogodišnja Danijela Dikić kaže da je sedam godina na hemodijalizi, a četiri godine na listi čekanja za transplantaciju.

–  Dobro se osećam, ne žalim se, odlično mi je. Samo kad bih otišla kući što pre... – kaže Danijela uz blagi osmeh.

Marica Pap iz Sombora odlazila je 12 godina na hemodijalizu.

–  Posle toliko vremena kako da ne budem srećna. Očekujem najbolje, uslovi su ovde dobri, a sestre i lekari veoma su ljubazni i brižni. Hvala im, mada sam svesna da nema tih reči kojima bih iskazala zahvalnost i njima i porodici donora.

–  Klinički centar Vojvodine zahvaljuje porodicama donora na najvišem stepenu iskazane humanosti, nesebičnosti i ljudske plemenitosti i solidarnosti, jer su u trenucima kada su izgubili svoje najdraže drugima pružili šansu za novi život – kaže direktor KCV profesor dr Dragan Drašković.

On je izjavio da se akcija „Šansa za novi život”  Kliničkog centra Vojvodine nastavlja sa ciljem da se edukuje šira javnost i osnaži svest da je davanje organa visokomoralan čin, a po humanosti bez premca, jer to predstavlja jedini spas za život nemalog broja ljudi.

Nedavno je pri Kliničkom centru Vojvodine osnovan i Donorski informacioni centar u kome potencijalni primaoci ili donori mogu da saznaju sve o transplantaciji i zaveštanju sopstvenih organa. Mogu da se obaveste i na telefonski broj 021/520-141. Akcija je bila neophodna, jer u ovom trenutku, samo na području pokrajine, na transplantaciju bubrega čeka 170, a na presađivanje jetre 10 pacijenata.

–  Naša misija je prilično teška, naročito prilikom kadaveričnih transplantacija i zato jedva čekamo da i u našoj zemlji bude donet zakon o transplantaciji organa, kao što je to učinjeno u velikom broju zemalja. Međutim, nema veće satisfakcije od saznanja da upravo kod kadaveričnih transplantacija uspevamo da, zahvaljujući dobroti i razumevanju porodice preminulog, spasavamo po nekoliko života. Zato apelujemo na nadležne da što pre zakonski regulišu ovu oblast – poručuje šef transplantacionog tima dr Zoran Milošević, koji je i pomoćnik direktora KCV za hirurgiju.

Slavoljub Živković