Пчелар са Баније

Банија – Станко Јањанин из Горње Бачуге, у општини Петриња, за време избеглиштва био је у Смедереву где је у тамошњој железари радио од 1997. до 2003. године. Пошто је по струци инжењер металургије и са претходним деценијским металуршким искуством у сисачкој железари, брзо се снашао. – Тих шест година у Смедереву памтим по коректном односу мојих сарадника и добром статусу који сам имао међу тамошњим колегама – прича Станко. Међутим, мучила га је носталгија за родним крајем и, на првом месту, то што му је у Хрватској живео син, па му се у глави стално врзмала мисао о повратку. Маштања о завичају постала су реалнија када му се у родно село вратио брат Никола с породицом, као и родитељи њих двојице. Они су у почетку живели у Станковој кући, с обзиром на то да је њихова била минирана и срушена.

Још у Смедереву Станко је почео да размишља о пчеларству, да сакупља и помало прати литературу. И онда је одлучио. Без обзира на то што се железари у Смедереву, након приватизације, указала боља будућност и што се у свему назирала и његова перспектива, решио је да се врати.

У Хрватскa држава je стимулисала производњу меда, а највећа погодност је у томе што се производња може започети и с малим улагањима. Те 2003. када је Станко почео са медарењем стање је било повољније и када је реч о цени меда и када су у питању државне субвенције. Тако килограм меда био је 20 куна, а сада је 11, држава је променила и начин помагања. Уместо да годишње плати 90 куна по кошници, као раније, сада се субвенционише килограм произведеног меда, па је та помоћ мања. Свеједно, пчеларство се и те како исплати. Посебно је погодно на овим просторима где пчеле имају много паше, где је много земљишта под ливадама са разним биљкама и травама, а о шумама кестена и багрема да се и не говори. Медари све више користе знање и струку, па у Хрватској добијање лиценце за производњу меда подразумева и једногодишњу школу.