Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

И Срби у Брђанима граде куће

И Срби у Брђанима граде куће

Косовска Митровица – После више од две недеље протеста Срба из насеља Брђани, у северном делу Косовске Митровице, током којих су међународне снаги и полиција употребљавали сузавац и гумене метке, представници локалне самоуправе у северном делу Косовске Митровице постигли су договор са представницима Унмика и Еулекса да се и Србима дозволи изградња пет кућа, а обнова би требало да почне сутра.

Како за „Политику” каже Небојша Минић, један од представника Брђана, међународна заједница је дозволила изградњу српских кућа у делу иза „жуте линије”, али се и обавезала да обезбеђује изградњу и српских и албанских кућа. „Разговарали смо с представницима Унмика, а посредно и са представницима Еулекса. Иако смо тражили наизменичну обнову кућа, и поделу времена на по недељу дана, ипак прихватили смо да заједно градимо, с тим што ће представници међународне полиције и Кфора истовремено обезбеђивати и једну и другу страну”, каже Минић. Он је додао да је договор постигнут након што су представници Еулекса упознати са споразумом из 2000. године по коме се без сагласности обе стране неће обнављати куће око линије раздвајања, која дели Митровицу на српски и албански део града, а пролази и кроз Брђане.

Према речима Минића, представници Еулекса су се обавезали да неће толерисати пројекте изградње које доноси самоуправа у јужном делу, а који се односе на северни део, без сагласности локалних српских институција.

То, како је навео, значи да на северу не може да се гради ништа док то Срби не одобре.

У насељу Брђани живи око 2.000 Срба. У делу насеља кроз који пролази линија раздвајања пре сукоба било је 15 српских и исто толико албанских кућа. Током вишедневних протеста у Брђанима полиција Еулекса је на Србе више пута бацила веће количине сузавца. Крајем октобра прошле године Албанци су први пут дошли у Брђане у намери да обнове куће порушене 1999. године. Тада је већ дошло до сукоба при чему је повређено неколико Срба.

Договор који је постигнут после више од две недеље не умањује опасност од међуетничких сукоба. Међународни представници одбацују и нагађања према којима напетост у Брђанима може да буде повод за евентуалну „репризу” насиља од 17. марта 2004. године. „Није могућа реприза ’кристалне ноћи’. Кфор је ту да то спречи. Уосталом, немам коментара на таква тумачења ситуације, а војници НАТО-а су ту да гарантују безбедност свима”, каже за „Политику” капетан капетан Лудовик Пол, шеф прес-службе тактичких снага „Север”.

Север Косова је под командом француске војске, а у мултитактичким снагама „Север”је око 3.000 војника. Највише је Француза у које Срби полажу велику наду, имајући на уму догађаје од 17. марта 2004. године када су француски војници бранили српски део Косовске Митровице. Под француском командом су и војници из Данске, Грчке, Марока, Белгије, а на северу Косова, такође, под командом Француске је и једина база „Нотинг хил”, која има око 300 војника, и у којој су повремено и амерички маринци.

-------------------------------------------------------------------------

Дра­ги­шић: Ин­те­гра­ци­ја срп­ских ен­кла­ва не­мо­гу­ћа без на­си­ља

Про­фе­сор на Фа­кул­те­ту за без­бед­ност Зо­ран Дра­ги­шић ка­же да је опа­сност од на­сил­ног ин­те­гри­са­ња се­ве­ра Ко­со­ва ре­ал­на с об­зи­ром на то да суна­ја­ве ал­бан­скихпо­ли­ти­ча­рао ин­те­гри­са­њу се­ве­ра Ко­со­ва мо­гу­ће је­ди­но уз на­си­ље. Дра­ги­шић сма­тра да Ср­би не би до­бро­вољ­но при­хва­ти­ли да При­шти­на вла­да њи­ма. „За­то би та­кав сце­на­рио тре­ба­ло пред­у­пре­ди­ти зна­чај­ном ди­пло­мат­ском офан­зи­вом, од­но­сно по­ли­тич­ким сред­стви­ма.Уко­ли­ко то не бу­де успе­шно, Ср­би­ја би мо­ра­ла ја­сно да ста­ви до зна­ња да она то не би мо­гла мир­но да гле­да”, сма­тра Дра­ги­шић.

 --------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ја­њић: Бе­о­град тре­ба да при­ми­ри си­ту­а­ци­ју на се­ве­ру Ко­со­ва

Ди­рек­тор Фо­ру­ма за ет­нич­ке од­но­се Ду­шан Ја­њић ка­же да за­и­ста у по­след­ња два ме­се­ца при­су­ству­је­мо по­ја­ча­ној про­па­ган­ди. „Обе стра­не: и ру­ско-бе­о­град­ска и ал­бан­ско-за­пад­на на­ја­вљу­ју мо­гу­ће су­ко­бе”, ка­же Ја­њић и на­гла­ша­ва да и ако бу­де до­шло до на­си­ља „оно ће би­ти, као и 2004. го­ди­не, ор­ке­стри­ра­но и ве­ро­ват­но са пла­ном да се Ко­со­во ски­не са днев­ног ре­да, ка­ко за­пад­не по­ли­ти­ке, та­ко и Бе­о­гра­да”.

„Ме­ни се чи­ни да Бе­о­град не би смео да се упу­шта у ту аван­ту­ру, да би мо­рао да при­ми­ри си­ту­а­ци­ју на се­ве­ру и ста­ви под чвр­шћу кон­тро­лу опо­зи­ци­ју на се­ве­ру, да­кле Скуп­шти­ну срп­ских оп­шти­на”, ка­же Ја­њић.

Б. Радомировић

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.