Гласајте, макар и преко воље

Између 80.000 и 100.000 Срба, који живе у Србији, има бирачко право у Хрватској и веома је важно да што више њих отпутује и гласа на локалним изборима да би што више њихових сународника добило важне функције у извршној власти у општинама, градовима и жупанијама. „Важно је да 17. маја гласају сви који су интересно везани за Хрватску, или због имовине, коју тамо имају, или због неког права, које су тамо остварили или могу остварити. На локалном нивоу доносиће се у наредном периоду многе важне одлуке које се тичу директних интереса људи и изузетно је важно да Срби искористе своју бројност и изборном математиком дођу до тога да могу да утичу на власт. Зато их позивам да гласају, па макар и преко воље”, каже за „Политику” Ратко Гајица, посланик Самосталне демократске српске странке у Хрватском сабору. Гајица је прошле недеље боравио у Београду, где је са Комесаријатом за избеглице и невладиним удружењима избеглица позивао избегле Србе да гласају у Хрватској. За заинтересоване је организован и бесплатан превоз, јер за разлику од парламентарних на локалним изборима није могуће гласати у хрватским представништвима у Србији.

„Срби сада у више од 20 општина имају ’своје начелнике’, а у више од 50 учествују у власти. Очекујемо да ће тај број после ових избора бити знатно већи. Добра прилика за нас јесте то што, на основу закона о правима националних мањина, имамо могућност да добијемо заменике жупана у неколико жупанија: у Шибенику, Задру, Госпићу, Карловцу, Сиску и Бјеловару, што је уз Вуковар, Винковце и Осијек, где је владином одлуком то раније уведено, велики број важних функционера у извршној власти”, наводи Гајица.

Какво је интересовање за одлазак на гласање?

Није онолико колико би рационално требало бити, наравно, разумем да су људи давно отишли, и код њих је још велики степен неповерења да могу да се врате и остваре своја права.

Али је важно да схвате да ће од тога гласања имати непосредну корист. Навешћу само пример закона о пољопривредном земљишту, који предвиђа и санкције за власнике који из неоправданих разлога не обрађују земљу, али и то да онај ко не обрађује земљу из оправданих разлога (рецимо јер не може да се врати тамо) може да добије новац од закупнине када општина да његову земљу у закуп. Читав тај посао обавља се у градовима и општинама и врло је важно да  можемо да спречимо могуће пропусте администрације, која када обрађује толико велики број случајева може начинити стотине неправди људима. Зато нам треба што више Срба у власти тамо.

Да ли се бојите да ће се, када на изборе изађе више српских странака, гласови расути. Затим како неког убедити да треба да отпутује у Вуковар и да уместо за кандидата из Партије подунавских Срба гласа за кандидата за градоначелника из ХДЗ-а са којим сте ви тамо у коалицији?

Има ствари које се неким људима никако не могу објаснити. Технички гледано постоји опасност од расипања гласова. Међутим, можда је то тешко објаснити некоме са стране, али мислим да су Срби у Хрватској у огромној мери сазрели да схватају ко их је и како организовао, која је технологија најрационалнија и који се политички и други компромиси морају правити мислећи на сутра. Мислим да су Срби у огромном броју начисто које „дугме треба да притисну”, због тога се расипања гласова много не бојим.

Већ неколико година сарађујете у власти са ХДЗ-ом на државном нивоу. Какав помак је то донело Србима у Хрватској?

Десет година се ништа није дешавало чак ни на обезбеђивању основних животних услова да људи тамо могу да опстану – да имају струју, воду, нове куће и посао. То је почело да се ради тек 2003. и до краја ове године ће тај посао бити завршен. Сада су два нова питања кључна – враћање станова, односно стамбено збрињавање и регионални развој.

Због бројних околности тешко ће бити изводљиво да се свима врате станови у којима су живели, због чега је понуђена могућност стамбеног збрињавања. До краја 2009. очекује се око 2.000 таквих усељења, што је недовољно, али ипак представља помак, јер је ово питање покренуто тек пре две године. За ову доделу станова, иначе, поднето је по пет хиљада захтева у областима које су биле ратно подручје и у онима у којима се није ратовало, што је много мање од половине укупног броја Срба са станарским правом у Хрватској, који се процењује на неколико десетина хиљада.