Glasajte, makar i preko volje

Između 80.000 i 100.000 Srba, koji žive u Srbiji, ima biračko pravo u Hrvatskoj i veoma je važno da što više njih otputuje i glasa na lokalnim izborima da bi što više njihovih sunarodnika dobilo važne funkcije u izvršnoj vlasti u opštinama, gradovima i županijama. „Važno je da 17. maja glasaju svi koji su interesno vezani za Hrvatsku, ili zbog imovine, koju tamo imaju, ili zbog nekog prava, koje su tamo ostvarili ili mogu ostvariti. Na lokalnom nivou donosiće se u narednom periodu mnoge važne odluke koje se tiču direktnih interesa ljudi i izuzetno je važno da Srbi iskoriste svoju brojnost i izbornom matematikom dođu do toga da mogu da utiču na vlast. Zato ih pozivam da glasaju, pa makar i preko volje”, kaže za „Politiku” Ratko Gajica, poslanik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskom saboru. Gajica je prošle nedelje boravio u Beogradu, gde je sa Komesarijatom za izbeglice i nevladinim udruženjima izbeglica pozivao izbegle Srbe da glasaju u Hrvatskoj. Za zainteresovane je organizovan i besplatan prevoz, jer za razliku od parlamentarnih na lokalnim izborima nije moguće glasati u hrvatskim predstavništvima u Srbiji.

„Srbi sada u više od 20 opština imaju ’svoje načelnike’, a u više od 50 učestvuju u vlasti. Očekujemo da će taj broj posle ovih izbora biti znatno veći. Dobra prilika za nas jeste to što, na osnovu zakona o pravima nacionalnih manjina, imamo mogućnost da dobijemo zamenike župana u nekoliko županija: u Šibeniku, Zadru, Gospiću, Karlovcu, Sisku i Bjelovaru, što je uz Vukovar, Vinkovce i Osijek, gde je vladinom odlukom to ranije uvedeno, veliki broj važnih funkcionera u izvršnoj vlasti”, navodi Gajica.

Kakvo je interesovanje za odlazak na glasanje?

Nije onoliko koliko bi racionalno trebalo biti, naravno, razumem da su ljudi davno otišli, i kod njih je još veliki stepen nepoverenja da mogu da se vrate i ostvare svoja prava.

Ali je važno da shvate da će od toga glasanja imati neposrednu korist. Navešću samo primer zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji predviđa i sankcije za vlasnike koji iz neopravdanih razloga ne obrađuju zemlju, ali i to da onaj ko ne obrađuje zemlju iz opravdanih razloga (recimo jer ne može da se vrati tamo) može da dobije novac od zakupnine kada opština da njegovu zemlju u zakup. Čitav taj posao obavlja se u gradovima i opštinama i vrlo je važno da  možemo da sprečimo moguće propuste administracije, koja kada obrađuje toliko veliki broj slučajeva može načiniti stotine nepravdi ljudima. Zato nam treba što više Srba u vlasti tamo.

Da li se bojite da će se, kada na izbore izađe više srpskih stranaka, glasovi rasuti. Zatim kako nekog ubediti da treba da otputuje u Vukovar i da umesto za kandidata iz Partije podunavskih Srba glasa za kandidata za gradonačelnika iz HDZ-a sa kojim ste vi tamo u koaliciji?

Ima stvari koje se nekim ljudima nikako ne mogu objasniti. Tehnički gledano postoji opasnost od rasipanja glasova. Međutim, možda je to teško objasniti nekome sa strane, ali mislim da su Srbi u Hrvatskoj u ogromnoj meri sazreli da shvataju ko ih je i kako organizovao, koja je tehnologija najracionalnija i koji se politički i drugi kompromisi moraju praviti misleći na sutra. Mislim da su Srbi u ogromnom broju načisto koje „dugme treba da pritisnu”, zbog toga se rasipanja glasova mnogo ne bojim.

Već nekoliko godina sarađujete u vlasti sa HDZ-om na državnom nivou. Kakav pomak je to donelo Srbima u Hrvatskoj?

Deset godina se ništa nije dešavalo čak ni na obezbeđivanju osnovnih životnih uslova da ljudi tamo mogu da opstanu – da imaju struju, vodu, nove kuće i posao. To je počelo da se radi tek 2003. i do kraja ove godine će taj posao biti završen. Sada su dva nova pitanja ključna – vraćanje stanova, odnosno stambeno zbrinjavanje i regionalni razvoj.

Zbog brojnih okolnosti teško će biti izvodljivo da se svima vrate stanovi u kojima su živeli, zbog čega je ponuđena mogućnost stambenog zbrinjavanja. Do kraja 2009. očekuje se oko 2.000 takvih useljenja, što je nedovoljno, ali ipak predstavlja pomak, jer je ovo pitanje pokrenuto tek pre dve godine. Za ovu dodelu stanova, inače, podneto je po pet hiljada zahteva u oblastima koje su bile ratno područje i u onima u kojima se nije ratovalo, što je mnogo manje od polovine ukupnog broja Srba sa stanarskim pravom u Hrvatskoj, koji se procenjuje na nekoliko desetina hiljada.