Неопходно дежурство две дечје клинике

Нови дом здравља у насељу Миријево отвориће врата пацијентима до краја јуна, док се у августу очекује почетак изградње здравствене установе у земунском насељу Камендин, најавила је за „Политику” професор др Драгана Јовановић, секретар за здравство. Она је објаснила да ће нове амбуланте добити житељи Калуђерице и становници Лабудовог брда, док ће у ДЗ „Обреновац” бити обављена доградња установе.

– У току је континуирана едукација при Центру хитне помоћи и то за лекаре опште медицине и педијатре који збрињавају хитне случајеве у домовима здравља. Ако се прави прекосавски ургентни центар у клиничко-болничким центрима „Бежанијска коса” и „Звездара”, не постоји оправдање да такав центар не постоји за децу. Није нормално да се путује 40 минута да би се дете збринуло. Тренутно наизменично дежурају Универзитетска дечја клиника и Институт за мајку и дете. Лекари који ту раде жале се да имају више од 300 прегледа дневно, а да многе случајеве могу да збрину колеге у домовима здравља. Разумем да свако ко је забринут за дете одмах прибегава томе да га води у дежурну клинику јер има поверења у те лекаре, а боји се изгубљеног времена. Мислим да ће, уколико обе клинике дежурају истовремено, доћи до растерећења медицинара јер ће, рецимо, имати по 150 пацијената свака од њих – сматра секретарка за здравство.

Она истиче да би чешће требало да дежура и Институт за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, који има 530 кревета, а не да се пацијенти рецимо из КБЦ „Др Драгиша Мишовић” превозе пола сата до Ургентног центра. Проблем је, према њеном мишљењу, што су под ингеренцијом града домови здравља и клиничко-болнички центри, а Институт „Бањица” и дечје клинике под надлежношћу Министарства здравља.

– Мора да се унапреди та сарадња. Замерила сам то што је 27. априла одржан састанак у вези са новим грипом, а да нико од представника града није био позван. Сматрам да ми морамо заједно да радимо за добробит грађана и зато сам упутила допис Институту за јавно здравље и Министарству здравља да мислим да је тим гестом без потребе урађено нешто што не иде у прилог здрављу Београђана – каже др Јовановић.

Њој је нелогично и што су све установе секундарног нивоа сведене на примарни као и то што нема оправдања да је рецимо Завод за плућне болести претворен у превентивни центар, а да при том има врхунске стручњаке и најбољу лабораторију за дијагностику туберкулозе. И Завод за геронтологију и кућно лечење, према њеним речима, мора да врати у свој рад палијативно збрињавање тешко оболелих старих људи, које је, не знам из којих разлога, нестало.

– На дугом штапу је завршетак новог КЦС-а. Речено је да то треба да буде урађено до 2012. године, али су рокови пробијени и за мастер план и за почетне пројекте. Илузорно је чекати четири, пет година и за то време не предузимати ништа у установама које припадају КЦС-у. У већини института неопходна је замена струјних, водоводних и канализационих инсталација које су лоше, а неопходне су за прикључивање апарата. Свака соба треба да „издржи” рад клима-уређаја – додаје Јовановићева.

Будући да се пацијенти често жале да су имали бољу здравствену заштиту у пет здравствених установа док су на челним местима били директори који су смењени због наводних малверзација у пословању, него што је то сада случај, др Јовановић каже да је упозната са тиме да се у неким установама теже остварује здравствена услуга, али и да је некоректно према грађанима да се то ради намерно.

– Лично немам ништа против тих људи. Мени могу да нашкоде на други начин, али не преко пацијената намерним минирањем рада и прављењем атмосфере да ништа није боље од бившег директора. Расписани су конкурси за нове директоре четири клиничко-болничка центра и два дома здравља и до јула би требало да буду изабрани. Странке добро треба да размисле које људе предлажу на те функције – истакла је наша саговорница.

Секретаријат за здравство упутио је и дописе неажурним директорима здравствених установа, који нису кренули у реализацију наменских средстава које је град издвојио новац јер се дешавало ранијих година да паре одвојене рецимо за куповину апарата не буду искоришћене због инертности челних људи.

Најављеном фискализацијом која треба да ступи на снагу 1. јуна у здравственим установама, др Јовановић сматра да ће највише бити погођене приватне ординације, али да је сигурно и да ће неке услуге за пацијенте бити скупље него до сада. Она истиче да не разуме најаве гинеколошко-акушерских клиника да труднице морају да плаћају „изабраног лекара”, да се жене доводе у парадоксалну ситуацију и да сумња у добре ефекте ове мере.

Данијела Давидов-Кесар

-------------------------------------------------------------

Уређење Ургентног центра

Из градског буџета издвојено је 45.000.000 динара за преуређење одељења хирургије и централне јединице интензивне неге за лечење неурохируршке и торакално-абдоминалне трауме Ургентног центра Клиничког центра Србије. Драгана Јовановић каже да је ово изузетно важан пројекатза Београд јер овај центар збрињава од 60 до 70 одсто свих хитних медицинских случајева, а да постојеће стање тренутно није задовољавајуће. Истовремено, градске власти су одвојиле 35 милиона динара за реконструкцију Института за плућне болести КЦС-а, где је досад мало улагано. Овде ће, према речима др Јовановић, бити замењени прозори. У овој кући је најугроженије било Прво клиничко одељење, које ће добити ново рухо јер су за његово улепшавање пронађени донатори.

– Захваљујући граду, у институту имамо најсавременији „ласер центар”, а завршена је адаптација дневне болнице за онколошке болеснике. У току је уређење микробиолошке лабораторије – додала је наша саговорница.