Штрајк "по леђима" ђака

Штрајк просветних радника траје већ пуне три радне недеље, али наставници неће морати да надокнађују наставу, јер су, држећи час од 30 минута, испоштовали минимум процеса рада. Тражећи 15 одсто веће зараде протестује око 100.000 запослених у просвети, а звоно се оглашава раније у чак 93 одсто образовних установа у Србији. 

До краја првог полугодишта остало је још двадесетак дана, а на недавном састанку одбора три репрезентативна синдиката просветари су нагласили да су оваквим видом протеста "сви задовољни", пре свега они сами (јер поступају у складу са Законом и још не сносе никакве последице), ђаци, па чак и родитељи.

Ипак, с њима се не слажу многи директори и педагози, који сматрају да скраћени часови угрожавају квалитет наставе, а поједини родитељи и ђаци очекују више оцене. Такође, наставници тврде да је дисциплина у школама драстично попустила.

Мајка ученика седмог разреда београдске ОШ "Јован Поповић", каже да њеном сину одговарају скраћени часови, јер раније долази из школе и има више слободног времена. Ипак, пожалио се да би контролни из физике боље урадио да је имао још неколико минута на располагању.

– Све то ће се одразити по нашим леђима, јер ћемо у мају највероватније морати да издвајамо додатни новац за приватне часове – каже ова мајка.     

Педагог Слободан Малушић, директор ОШ "Ђура Јакшић", каже да је час од 30 минута понекад готово немогуће организовати.

– Наставник мора да уложи велики напор приликом скраћивања градива. Све што је важно мора да стане у 30 минута и да при томе буде јасно деци. Неке наставне јединице уопште није могуће обрадити за тако кратко време – истиче наш саговорник.

Контролне и писмене задатке, сматра Малушић, неопходно је прилагодити краћем времену, па би, уместо пет задатака, ђаци требало да решавају само три. Том приликом наставници морају да воде рачуна и о тежини проблема које задају.

– Деца су првих неколико дана била задовољна скраћеним часовима, али и они негодују када су контролни задаци. Ни родитељи нису најсрећнији. Нико нам директно није рекао да им смета штрајк, али видим да имају већа очекивања кад је реч о оцењивању, јер сматрају да не могу наставници да штрајкују и да при томе деци ускраћују прилике за поправку оцена – каже директор.

Б. Л., наставница са двадесетогодишњим стажом у једној београдској осмолетки, истиче да у оваквим ситуацијама највише испаштају деца.

– Усред смо "ударног" времена испитивања, контролних и писмених задатака, а ништа не може квалитетно да се одради за тако кратко време. Ученици су се тотално опустили и имамо много више васпитних проблема што је логична последица штрајка који наставницима урушава ауторитет. Тужно је то што децу од најранијег доба учимо да своја "права" остварују на овај начин. Мислим да је све то могло да се реши неким другим облицима синдикалне борбе – каже Б. Л. и додаје да целокупна ситуација нуди сјајан алиби за ђачки нерад.

Драган Матијевић, професор у Гимназији у Чачку и члан Уније синдиката просветних радника, каже да у сваком штрајку постоје оштећене стране.

– Професори се труде да организују наставу на што бољи начин. Мало мање обнављају лекције како би имали више времена за обраду новог градива. Наравно, поставља се питање на који ће начин ученици успети да савладају ново градиво без предвиђеног утврђивања – истиче Матијевић и додаје да је овакав вид протеста најгори, јер изгледа као да нико ништа не губи, али у току 14 дана скраћених часова "нестане" цела једна радна недеља.

--------------------------------------------------------------------------

Прво рационализација, па повишице

Представници синдиката просветних радника ни на јучерашњем састанку с представницима владе нису одустали од захтева за повећањем зарада од 15 одсто, али су понудили да последње повећање од пет одсто буде остварено у октобру следеће године по завршетку најављене рационализације мреже школа и смањења броја запослених.

– И даље се залажемо да прве две повишице од по пет одсто буду најављене за март и јун, а последње повећање може да буде исплаћено од новца који остане као вишак због рационализације – истакао је Миодраг Скробоња, члан Уније просветних радника Србије.

Будући да министри просвете и финансија, Зоран Лончар и Мирко Цветковић, нису присуствовали овом разговору, њихови сарадници ће их обавестити о понуди синдикалаца. Такође, Скробоња је навео да су им представници власти коначно открили да је у последњих годину дана запослено чак 4.000 људи у основним и средњим школама, па је јасно зашто нема новца за тражене повишице.