Štrajk "po leđima" đaka

Štrajk prosvetnih radnika traje već pune tri radne nedelje, ali nastavnici neće morati da nadoknađuju nastavu, jer su, držeći čas od 30 minuta, ispoštovali minimum procesa rada. Tražeći 15 odsto veće zarade protestuje oko 100.000 zaposlenih u prosveti, a zvono se oglašava ranije u čak 93 odsto obrazovnih ustanova u Srbiji. 

Do kraja prvog polugodišta ostalo je još dvadesetak dana, a na nedavnom sastanku odbora tri reprezentativna sindikata prosvetari su naglasili da su ovakvim vidom protesta "svi zadovoljni", pre svega oni sami (jer postupaju u skladu sa Zakonom i još ne snose nikakve posledice), đaci, pa čak i roditelji.

Ipak, s njima se ne slažu mnogi direktori i pedagozi, koji smatraju da skraćeni časovi ugrožavaju kvalitet nastave, a pojedini roditelji i đaci očekuju više ocene. Takođe, nastavnici tvrde da je disciplina u školama drastično popustila.

Majka učenika sedmog razreda beogradske OŠ "Jovan Popović", kaže da njenom sinu odgovaraju skraćeni časovi, jer ranije dolazi iz škole i ima više slobodnog vremena. Ipak, požalio se da bi kontrolni iz fizike bolje uradio da je imao još nekoliko minuta na raspolaganju.

– Sve to će se odraziti po našim leđima, jer ćemo u maju najverovatnije morati da izdvajamo dodatni novac za privatne časove – kaže ova majka.     

Pedagog Slobodan Malušić, direktor OŠ "Đura Jakšić", kaže da je čas od 30 minuta ponekad gotovo nemoguće organizovati.

– Nastavnik mora da uloži veliki napor prilikom skraćivanja gradiva. Sve što je važno mora da stane u 30 minuta i da pri tome bude jasno deci. Neke nastavne jedinice uopšte nije moguće obraditi za tako kratko vreme – ističe naš sagovornik.

Kontrolne i pismene zadatke, smatra Malušić, neophodno je prilagoditi kraćem vremenu, pa bi, umesto pet zadataka, đaci trebalo da rešavaju samo tri. Tom prilikom nastavnici moraju da vode računa i o težini problema koje zadaju.

– Deca su prvih nekoliko dana bila zadovoljna skraćenim časovima, ali i oni negoduju kada su kontrolni zadaci. Ni roditelji nisu najsrećniji. Niko nam direktno nije rekao da im smeta štrajk, ali vidim da imaju veća očekivanja kad je reč o ocenjivanju, jer smatraju da ne mogu nastavnici da štrajkuju i da pri tome deci uskraćuju prilike za popravku ocena – kaže direktor.

B. L., nastavnica sa dvadesetogodišnjim stažom u jednoj beogradskoj osmoletki, ističe da u ovakvim situacijama najviše ispaštaju deca.

– Usred smo "udarnog" vremena ispitivanja, kontrolnih i pismenih zadataka, a ništa ne može kvalitetno da se odradi za tako kratko vreme. Učenici su se totalno opustili i imamo mnogo više vaspitnih problema što je logična posledica štrajka koji nastavnicima urušava autoritet. Tužno je to što decu od najranijeg doba učimo da svoja "prava" ostvaruju na ovaj način. Mislim da je sve to moglo da se reši nekim drugim oblicima sindikalne borbe – kaže B. L. i dodaje da celokupna situacija nudi sjajan alibi za đački nerad.

Dragan Matijević, profesor u Gimnaziji u Čačku i član Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da u svakom štrajku postoje oštećene strane.

– Profesori se trude da organizuju nastavu na što bolji način. Malo manje obnavljaju lekcije kako bi imali više vremena za obradu novog gradiva. Naravno, postavlja se pitanje na koji će način učenici uspeti da savladaju novo gradivo bez predviđenog utvrđivanja – ističe Matijević i dodaje da je ovakav vid protesta najgori, jer izgleda kao da niko ništa ne gubi, ali u toku 14 dana skraćenih časova "nestane" cela jedna radna nedelja.

--------------------------------------------------------------------------

Prvo racionalizacija, pa povišice

Predstavnici sindikata prosvetnih radnika ni na jučerašnjem sastanku s predstavnicima vlade nisu odustali od zahteva za povećanjem zarada od 15 odsto, ali su ponudili da poslednje povećanje od pet odsto bude ostvareno u oktobru sledeće godine po završetku najavljene racionalizacije mreže škola i smanjenja broja zaposlenih.

– I dalje se zalažemo da prve dve povišice od po pet odsto budu najavljene za mart i jun, a poslednje povećanje može da bude isplaćeno od novca koji ostane kao višak zbog racionalizacije – istakao je Miodrag Skrobonja, član Unije prosvetnih radnika Srbije.

Budući da ministri prosvete i finansija, Zoran Lončar i Mirko Cvetković, nisu prisustvovali ovom razgovoru, njihovi saradnici će ih obavestiti o ponudi sindikalaca. Takođe, Skrobonja je naveo da su im predstavnici vlasti konačno otkrili da je u poslednjih godinu dana zaposleno čak 4.000 ljudi u osnovnim i srednjim školama, pa je jasno zašto nema novca za tražene povišice.