Бурек стигао до Ирске

Прокупље – Док ово пишемо (уторак после подне) управо се у Цириху истоварају две тоне бурека са сиром, допремљеног из Прокупља. Прокупчанин Драгиша Миловановић, познат као Гиле Пекар, са поносом истиче да је реч о првим количинама овог производа из Србије које су пласиране на тржиште једне од земаља Европске уније. Иако Гилетова фирма још не извози у Ирску, посредни путем његов бурек је доспео до Даблина, што јер нарочити обрадовало једног тамошњег љубитеља мрсног залогаја.

А да би прокупачки бурек „препливао” Ламанш, требало је проћи многе стазе и богазе, безбројне препреке, формалне и суштинске.

Најпре, објашњава Миловановић, по прописима ЕУ, нама није дозвољено да извозимо на њено тржиште производе животињског порекла. Зато су се он и његов син Мирослав, преко фирме „Хамеум интернационал”, које су заједно основали, сналазили. Отац и син, са старом млинарском и пекарском традицијом, знали су да је бурек атрактиван прехрамбени производ за већи део Европе. Најпре зато што је тамо много радника са Истока, за које је ово традиционално јело најчешће за доручак и вечеру. Али и да је Западу већ дојадио хот-дог. Због тога су одлучили да тамо шаљу, најпре, празан бурек, замрзнуто тесто у посебном паковању. Показало се да је потез био пун погодак, па су Миловановићи у Немачкој основали и сопствено предузеће, а син Мирослав је успео да добије и држављанство те земље.

Онда су кренули, кад су то прописи дозволили, да на то тржиште пласирају и бурек са воћем и поврћем (јабуке, вишње, спанаћ...), па и да користе палмино уље, јер српска маст и уље нису били дозвољени.

А онда је одобрено и да могу да извозе и бурек са месом. На извоз бурека са сиром, што је „врх” овог прастарог изума источњачке гастрономије, чекали су равно четири године. Јер, и на Истоку и на Западу сви знају за ово пециво пуњено сиром. Али, још је на снази забрана увоза млека и млечних производа из Србије у земље ЕУ. Мало је, међутим, оних који су знали да је, ипак, дозвољен увоз прехрамбених производа који у свом саставу имају највише до 50 одсто сира и млека. Тај пропис, каже Драгиша Миловановић, објављен је и у службеном гласнику ЕУ још у мају 2007. године, а да то чак ни у нашим ресорним министарствима нису знали. Његовом сину Мирославу на то су скренули пажњу немачки пословни пријатељи, па су прве количине бурека са сиром из Прокупља успешно прешле све граничне контроле и већ су на тржиштима Западне Европе.

– Већ спремамо пет тона таквог бурека за тржиште Енглеске, а управо сам добио једно за нас веома охрабрујуће писмо. Пише нам неки Ирац из Даблина да је у том граду купио наш бурек и да је одушевљен укусом и квалитетом. У Ирску ми још не извозимо, али је тамо наш купац из Холандије успео да пласира бурек из Прокупља. Наравно, поносни смо што се у Ирској сазнало за наш град, али и што нам се широко отварају врата за неограничени извоз – каже Драгиша Миловановић и додаје да похвале из целе Европе стижу и путем Интернета.

Миловановић са олакшањем каже да сада може да се посвети производњи и квалитету бурека, јер више не мора да брине о многобројним дозволама и хрпама папира које је морао да прибавља. И то не само од наших института, који потврђују квалитет и порекло животних намирница који улазе у састав бурека, него и разних међународних инспекција и комисија, кроз које мора да се прође, да би се дошло до купаца у Минхену, Цириху, Лондону...

А две тоне бурека, колико се редовно месечно извози у Немачку и Холандију, ускоро ће се најмање удвостручити. О буреку из Прокупља и пословном успеху у извозу, надају се Миловановићи, тек ће се чути.

Д. Борисављевић