Криза притиска сељаке

Површни посматрач привредних прилика у Србији могао би да закључи да финансијска криза дрма све области привређивања, али не и пољопривреду.

У аграру је, међутим, неизвесност велика. Временске прилике не иду на руку ратарима јер је суша већ погодила север Војводине, а највећи проблем заправо је недостатак новца. Аграрни буџет је прво смањен за четвртину, а ребалансом чак преполовљен. Мање се инвестира и зато се очекују и слабији резултати. Храна се већ сада мање купује, показују статистички подаци, смањен је увоз и извоз, мање је аграрних кредита, као и број запослених и плата у овој области…

На све ове негативне показатеље указује Горан Живков, бивши министар пољопривреде и стручњак Светске организације за храну (ФАО), који је управо завршио истраживање о утицају светске економске кризе на ову привредну грану.

– Расподела буџетских средстава је показала однос државе према пољопривреди. Да ли влада мисли да у пољопривреди нема кризе, па њој треба узети и дати другима и да ли они који кроје буџет мисле да ефекат инвестирања у пољопривреду не постоји? – пита Живков.

У доба кризе се ионако мало инвестира, па је зато лош потез смањивање инвестиционе подршке у буџету за 2009. годину, каже наш саговорник. Средства која су намењена аграру Фонд пребацује у краткорочне субвенције које се исплаћују после сетве, али оне имају слаб ефекат на производњу.

– Мере подршке куповини трактора можда имају ефекта за металски комплекс, али је он мали за пољопривреду. Кредити су данас потребнији него икад и то за обезбеђивање откупа, за инвестиције пољопривредника, за финансирање производње, од сетве до жетве. Неопходне су и кредитне олакшице за побољшање финансирања трговинске размене које би организовала држава – објашњава Живков. Он сматра да произвођачима треба помоћи кредитима за унапређење конкурентности, кракторочним кредитима за сетву (јесењу и пролећну) са субвенционисаним каматама. Сем тога, пољопривреднике који су спремни да се у доба кризе кредитно задуже или уложе сопствена средства треба додатно подржати.

Да је у пољопривреду пласирано мало новца сведоче и подаци да је аграрних у укупном броју кредита мање за 7,5 одсто у односу на август 2008. године. Дубља анализа, каже Живков, показује суморнију слику. У новоодобреним кредитима мање их је за чак 28 одсто у односу на август 2008. године, а у укупној вредности пад је 40 одсто. Комерцијална банка је, на пример, смањила број новоодобрених кредита са 1.600, колико је пласирала у мају 2008. године, на 400 у октобру и 600 у децембру исте године. Најмањи пад пласмана аграрних кредита има Прокредит банка са 5.500 у 2008. години на 4.000 у 2009. години.

Ни подаци о спољнотрговинској размени нису охрабрујући. Укупна спољна трговина пољопривредним производима у првом кварталу 2009. године у односу на 2008. годину је смањена за 18,7 одсто. Извоз је смањен за 15 одсто, увоз је мањи за 22,6 одсто. Јединична вредност извоза је преполовљена са 1,04 долара на 0,53 долара, што показује да извозимо јевтиније производе, а не оне више фазе прераде.

Уз све ризике на спољнотрговинском плану, Живков упозорава и на могућност да се суочимо са знатно мањом тражњом из Русије и Заједнице Независних Држава. Јер, кад је реч о тржиштима у настајању, обично се смањује увоз пољопривредних производа.

– Смањени приходи на домаћем и главним извозним тржиштима имају за последицу смањење тражње. Мања тражња води ка смањењу производње и већој незапослености. Продаја шећера је смањена за око 20 одсто, откуп млека у једним млекарама је константан док је у другим смањен за око 15 одсто сходно плановима компаније. Кондитори имају пад продаје, пала је и продаја поврћа и воћа у маркетима. Последично преко 2.100 људи мање ради у пољопривреди у односу на август 2008. године, а плате су смањене за чак пет процентних поена више него у другим секторима – објашњава Живков.

Овај стручњак каже да је реално очекивати да ће вредност производње опасти у односу на претходну годину, да ће профит пољопривредника (због скупље сетве, скупљег капитала, депрецијације динара) бити мањи. Смањење профита пољопривредника додатно ће утицати на мање инвестиције и погоршање конкурентске позиције на тржишту. Може се очекивати и већа продаја на кванташким пијацама него у супермаркетима услед великих кашњења у плаћању, тешкоће у откупу пшенице, сунцокрета и соје због недостатка обртног капитала за исплату. Цена свиња има „пик” надоле, а не може се очекивати да ће цена млека са оволико великим залихама расти. Не очекује се ни достизање цене пшенице која је била у жетви прошле године (14–16 динара по килограму). Велике залихе ће утицати на цену производа.

Највећи губитници кризе биће они који су најугроженији, а то су старачке породице и остали на линији сиромаштва. Биће померања из и у пољопривредни сектор, померање у и из руралних подручја. Објекти, опрема и механизација неће бити занављана, успориће се реформе, ослабити стране директне инвестиције у прерадне и продајне капацитете.