Егејска потера за пореским преварантима

Седам солунских фирми платило је пореским властима Грчке прошле седмице баснословну збирну казну од 15 милиона евра због злоупотребе офшор компанија на Кипру. „Послујући преко фиктивних ћерки компанија на Кипру, бизнисмени су избегли да плате порез у домовини и незаконито остварили баснословни профит. Усред глобалне кризе и потраге за пореским рајевима, Грчка је одлучна да се избори са овом врстом преваре”, пренео је изјаву неименованог представника грчког министарства економије дневник „Агелиофорос” из Солуна.

Званична Атина већ годинама зна да имућнији Грци масовно избегавају да плате порезе. Прошлог лета грчко министарство економије објавило је да пореске утаје и неплаћања социјалних доприноса лишавају државу прихода од око 21 милијарде евра, односно око 10 одсто бруто друштвеног производа егејске земље. „Упркос чињеници да Грчка има усаглашене пореске законе са Европском унијом, она просечно убира упола мање порезе од остатка бриселске фамилије”, открио је тадашњи министар финансија Јоргос Алогоскуфис.

Атина је у међувремену знатно пооштрила пореске законе, али су богати Грци у међувремену масовно преселили бизнисе на офшор адресе.

„Са 10.000 офшор рачуна на егзотичним местима Грци обрћу послове вредне око пола милијарде евра”, изјавио је прошле седмице Џон Кристенсен, шеф међународног департмана организације „Међународна пореска правда”, у интервјуу дневнику „Та Неа”. Грчке пореске власти незванично процењују да „порески слаломи” на офшор адресама државни буџет лишавају око шест милијарди евра годишње. Борићемо се свим средствима против утајивача пореза, најавио је ових дана грчки министар економије и финансија Јанис Папатанасију.

Атински позив у лов на пореске мегапреваранте код куће, али и широм бриселске фамилије и њихових прекоморских територија, није нов. Егејска потера за међународним утајивачима пореза датира из 2003. године – за време шестомесечног мандата Грчке на челу ЕУ. Предлог о убирању пореза од држављана ЕУ по месту њиховог боравка, а не адресе на којој држе отворене рачуне, деонице и друге комплексне финансијске инструменте, био је предмет мукотрпне дебате унутар „бриселске фамилије”, који је окончан тек 2005. године. Од тада па до избијања глобалне финансијске кризе 2007. године ЕУ није предузела много у лову на пореске рајеве.

Порески скандал немачких тајних рачуна у Лихтенштајну 2008. године, америчко-швајцарски спор око неколико десетина хиљада тајних – неопорезованих рачуна држављана САД у срцу Европе крајем прошле године отворили су ново поглавље у обрачуну са богатим светом који бира висину државних намета које плаћа.

Милионска глоба солунских утајивача пореза дала је прошле седмице нови обрт западњачком лову на пореске рајеве.

Наиме, бесомучна прозивка мајушних архипелага у недођијама и притисак на „пореске тврђаве” развијеног света – од Хонгконга до Монака и Панаме – открива само једну страну дугогодишње праксе успешних међународних утаја пореза појединаца, али и моћних транснационалних компанија.

Тонга у Пацифику, Аруба у Карипском мору, Гибралтар... својевремено Бејрут или Тангер, нису сасвим сами изабрали да постану пореско уточиште богатих држављана управо оних земаља које данас предводе битку за укидање банкарске тајне на туђим адресама.

Начета тема пореских рајева главна је тачка јунског самита Организације за економску сарадњу и развој ( ОЕЦД) у Берлину.

Које све државе, без много питања, негују крајње опуштену пореску политику према странцима? Започета прозивка „пореских рајева” неће се, изгледа, ускоро завршити. Министар финансија Луксембурга Жан-Клод Јункер критиковао је недавно „недовршену листу” пореских рајева коју је објавила ЕУ (на коју су, мимо ранијег договора, стављени Луксембург, Аустрија и Швајцарска). „Зашто на листу пореских рајева нису стављене и поједине државе унутар САД, чије пореско законодавство неодољиво личи на регулативу правих пореских рајева са којима Г-20 има намеру да се обрачуна?” – упитао је Јункер.

Још деликатније питање пред берлинску конференцију ОЕЦД-а у јуну јесте дилема ко су све корисници тајанствених офшор рачуна диљем света?

Тања Вујић