Иза навијача Звезде не стоји нико

Један од привремених руководилаца Црвене звезде Драгољуб Лекић, непосредно пошто је под снажним притиском „делија” клуб остао без управе, поставио је питање ко стоји иза навијача, а други – Бранимир Бабарогић – био је још конкретнији, истакавши да ће, ако навијачи преузму клуб, то бити Звездин крај! Представник навијача и члан Скупштине клуба Јован Шурбатовић им поручује да иза милиона навијача Звезде не стоји нико.

– То питање се стално провлачи, а ми смо овде склони разним теоријама завере. Тврдим да иза нас, који смо окупљени у удружењу грађана „Делије-север”, сигурно не стоји нико. Уосталом, време је најбољи судија – казао је за „Политику” Јован Шурбатовић.

Међутим, управо Шурбатовићев повратак у старо друштво, након вишегодишњег извесног дистанцирања, поново актуелизује ово питање. После демократских промена у Србији, Шурбатовић је био члан градске владе, директор Агенције за обнову Београда, председник Управног одбора „Београдске арене”, две године директор за пословање с привредом „Банке интеза”, а тренутно је стручни сарадник Центра за инвестиције и предузетништво и финансијски директор фирме „Србијааутопут” а. д. С обзиром на то да неретко помиње модел трансформације професионалних клубова у Хрватској, на питање да ли постоји могућност да и навијачи Звезде, попут сплитског Хајдука, не буду заинтересовани за куповину акција, Шурбатовић је одговорио:

– У Хајдуку је примењена комбинована приватизација, по моделу из Шпаније где је успешно приватизовано више од 80 одсто фудбалских и кошаркашких клубова и моделу масовног акционарства, највише заступљеног у Великој Британији. Звезда има много већи навијачки капацитет од Хајдука, од кога је и већи клуб, па верујем да код нас то не би био проблем. Наравно, прво мора питање приватизације спорта у Србији да буде законски регулисано. За навијаче Хајдука је проблем био и то што је појединачна акција коштала око 70 евра, што није мало, па је од око 16.000 регистрованих чланова-навијача, само њих 2.200 купило акције, које вреде мање од три одсто укупне вредности! Зато се залажем да код нас буде нижа номинална вредност акције у два највећа клуба, Црвеној звезди и Партизану. Уколико би износила око десет евра, уверен сам да би акције купило стотине хиљада навијача Звезде. Противим се бесплатној подели акција. Али, претходно морамо да евидентирамо и обновимо чланство, што деценијама није рађено.

Звездине „делије” су после недавног клупског сабора издејствовалe, а сви остали наравно без поговора прихватили, да у новом, проширеном, скупштинском сазиву имају скоро четвртину места (19 од 81). Дакле, они су сада и формално најзаступљенија група у највишем клупском органу. Ипак, чини се да и поред јавно понуђеног програма за опоравак клуба, још не знају шта тачно хоће, иако је Шурбатовић и јуче поновио да их власт уопште на занима. Отуда, бар засад, ни немају кандидата за председника, јер једини кога безрезервно подржавају Драган Џајић још увек има пречих проблема.

Процењује се да само у Србији Звезда има око три милиона присталица, а „црвено-бели” имају и милионску армију навијача у дијаспори. Они најватренији, којих је око пет хиљада, снажну подршку с трибина пружају готово уништеној Црвеној звезди, поготово сада када јој је најтеже, уз сталне позиве на мобилизацију свих „звездаша”.

Ако сада није познато ко, и да ли уопште заиста неко, стоји иза навијача Звезде, раније је, поготово током бурних деведесетих, неспорна била и улога државе. Током рата на простору бивше Југославије, командант паравојне Српске добровољачке гарде Жељко Ражнатовић Аркан, велики број сабораца је регрутовао управо међу „делијама”, али је потом добио задатак од тадашње Службе државне безбедности Србије да стави под контролу непослушни „север”, на коме се све учесталије скандирало против тадашњег режима Слободана Милошевића. Од „петооктобарских” промена на „северу” није било много политике, изузимајући песме и пароле за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Али, за разлику од Партизановог „југа”, на „Маракани” се никада нису вијориле заставе с ликовима хашких оптуженика Радована Караџића и Ратка Младића.

-----------------------------------------------------------

Активнија улога Савета

На јучерашњој трочасовној седници Савета фудбалског клуба Црвена звезда, којом је председавао бивши председник клуба Властимир Пурић, било је самокритике, због пасивности. Констатовано је да је финансијска ситуација у клубу веома тешка и да није лако наћи излаз из кризе. Закључено је да је битно да предстојећа скупштина буде регуларна и да су нужне промене у статуту.

Предложено је да у име савета чланови радне групе фудбалског клуба Црвена звезда буду професор Зоран Ивошевић и Селимир Обрадовић. У опроштајној посети члановима савета је био донедавни председник Звезде Ден Тана, а седници је присуствовао и председник Савета СД Црвена звезда проф. др Мирослав Поповић.

-----------------------------------------------------------

Ден Тана представља Звезду у Прагу

Иако је недавно поднео неопозиву оставку на место председника клуба, Ден Тана ће данас у Прагу представљати Црвену звезду на регионалном састанку Европске клупске асоцијације. Ова организација познатих фудбалских клубова из Европе има 103 члана с правом гласа, а њен председник је први човек Барселоне Ђоан Лапорта.