„Роде” из Несторовог јата

Спортски обучен, с качкетом на глави, Нестор Слепчев се спретно креће по хангару на ченејском салашу, где морате да пазите да не закачите неку гомилу цеви, лима, гвожђа или шута. Лаику је тешко разабрати шта ће се од те разбацане скаламерије претворити у авион, а шта у каруце или фијакер.

Наш домаћин је у реткој и необичној каријери направио 150 авиона, који лете у четрдесетак земаља света.

– После толико авиона, фијакери су ми постали интересантнији. Треба човек мало и да промени. Не може стално једно исто – каже наш домаћин, док са касетофона одзвања њему омиљени глас Звонка Богдана који, уз пратњу тамбурице, позива да се крене на старе салаше.

Поред хангара су сенара и штала из којих вире липицанери, а у радионици видимо урамљене три фотографије авиона, Несторових руку дело. Један од њих лети на Аљасци.

– Звао ме је пре неки дан његов власник, каже ми, ево управо сада летим на твојој „роди”, ловим беле медведе – објашњава градитељ.

И за менаџера Елвиса Прислија

Слепчев је више познат у свету него код нас. Рођен је 1952. у Врбасу, а у Аустралију је отишао 1970. године, тамо је постао спортски пилот, а онда се опробао и као моделар. Омађијан ратним пилотским причама одлучио је да направи прави правцати авион, захваљујући дружењу са Немцем Вилхелмом Андилом.

(/slika2)– Вилхелм је умро пре неколико година, а у рату је као седамнаестогодишњак возио „месершмита” од 1200 коња. Причао ми ја како је „родом” побегао са руског фронта, и ја сам први такав авион направио, по нацртима, уз његову помоћ. Од тада сам направио више од сто „рода” – прича нам Нестор.

Посао је кренуо, па је изградио ранч на 60 хектара у југоисточној Аустралији, у приморском граду Порт Макорију, где је отворио малу авио-индустрију са савременом опремом. Авионе је продавао бизнисменима, менаџерима, јавним личностима. На листи чекања били су и градски шерифи са америчког средњег запада, чак и менаџер Елвиса Прислија. Највише „рода” продао је Италијанима – 37, а доста их је „одлетело” и у Америку. Са многим купцима постао је пријатељ, упознао је тако и чланове групе AC/DC, а великог пријатеља стекао је и у Кирбију Чемблису, светски познатом акробатском пилоту.

Хомологован у Аустралији

Већ пет година Нестор авионе израђује у Ченеју, па је тако и Србија, осим фабрика авиона у Панчеву и Краљеву добила и трећу, у којој је летелица готова за око месец дана. Нестору помаже варилац и лимар који долази из Батајнице, а одскоро у ову „мануфактуру” укључио се и Несторов син, који је, као и отац, дао предност начину живота у Србији у односу на онај на далеком континенту.

(/slika3)Авион је, објашњава нам домаћин, хомологован у Аустралији, тако да нема никаквих проблема с атестом, лако га је регистровати у земљи купца.

– Ако је поруџбина из Европе, после неколико сати пробног лета летелицу одвезем на договорено место, а ако је купац са другог континента, спакујем је у бродски контејнер, па преко океана – каже Нестор.

Када смо га посетили, управо се спремао да најновији двосед одвезе купцу у Цеље у Словенији, па да се, за промену, лати фијакера.

Показује нам на хрпу отпада поред које пролазимо и каже да му је жао када види како се код нас стари фијакери распадају и бацају у старо гвожђе, уместо да се реновирају и сачувају. Зато је одлучио да и тај посао преузме на себе. Гомилу гвожђа која се некада окретала за вранцима и мрковима поново ће претворити у прави правцати бачки фијакер. Као онај из песме Звонка Богдана.

Драгољуб Стевановић

----------------------------------------------

„Рода” као хеликоптер

„Рода” је извиђачки авион,први пут направљен 1936. године, а неке њене карактеристике су и дан-данас непревазиђене. Захваљујући преткрилцима може да лети веома споро, па и са искљученим мотором као једрилица. Уз то, за полетање јој је довољно свега тридесетак метара. Од 1948. се, ипак, није производила, све док је Нестор није оживео. И Краљевина Југославија је у својој флоти имала од 1939. године овај извиђачки авион. Његова максимална брзина је 180 километара а минимална 40. Авион је тежак 295 килограма.