Обамино ратно балансирање

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. маја – У чему ће успети или неће реформски курс Барака Обаме, питање је које је прерасло у такорећи „основну мерну јединицу” стратешких кретања и овде и у свету. Учинак му се углавном одмерава по потезима за сузбијање економске кризе, али је ових дана он стављен и на ратну „вагу”, где нагло претеже његов план за Авганистан.

Већ се тамо, по његовим смерницама, сели појачање од укупно 21.000 војника. Уследио је предлог америчког годишњег ратног буџета (130 милијарди долара) у коме је Ирак, као највеће бојиште 21. века, пао у други план. За Авганистан је, наиме, предвиђено 65 милијарди долара, четири више него за Ирак коме је у прошлогодишњем рачуноводству (Џорџа Буша) припало готово дупло више (87,47 милијарди).

Убрзо потом дошло је смењивање команданта авганистанских операција генерала Дејвида Мекјернана. Уместо њега су Обама и Пентагон предложили генерала Стенлија Мекристала, који се прочуо посебно по томе што су Јединице за специјалне операције под његовом командом ухватиле Садама Хусеина (касније погубљеног) и ликвидирале Абу Мусаба ал Заркавија, лидера „Ал Каиде у Месопотамији”. Промена је образложена потребом да се организује „свеж приступ”.

Већ јуче је Обама, опет нарочито поводом Авганистана, оповргао свој раније исказани пристанак да се објаве снимци америчког мучења ратних заробљеника. Најавио је жалбу на одлуку суда којом је затражено такво публиковање.

Организације за људска права критиковале су „заокрет” председника, као одступање од његових обећања да ће рад администрације бити јаван. Он тврди, пак, да је био мотивисан ширим схватањем, то јест, да би објављивање поменутих фотографија „додатно распламсало антиамериканизам и повећало опасности по наше трупе”.

Обама „балансира”, сматрају аналитичари. Отварањем тајних архива претходне администрације, који су сведочили о тортури над заробљеницима, одобровољио је активисте људских права, а разљутио конзервативце (па и ЦИА, коју је утешио „ослобађањем одговорности за извршавање наређења”). Оспоравањем објављивања више од 2.000 снимака, обрнуо је распоред подршке и срџбе а, уз то, како се процењује, удовољио захтевима команданата на фронту уз које је стао и вашингтонски војни врх, од министра одбране Била Гејтса до шефа Здруженог генералштаба оружаних снага адмирала Мајкла Малена. Кад се већ планира појачање америчких војних и економских акција у Авганистану и придобијање тамошњег становништва за борбу против Ал Каиде и талибана, „није упутно” да се прикажу снимци (који би потом зграњавали светску, поготову муслиманску, јавност) америчког злостављања заробљеника, закључено је.

Позивајући се на изјаве неименованих званичника, један од руководилаца Америчке уније за грађанске слободе, Ентони Ромеро каже да су спорне слике „горе него оне из Абу Граиба”, где су заробљеници приказивани обнажени у понижавајућим позицијама. Уверавају, додаје, да се није радило о „ексцесима појединаца” већ о примени „политике са највишег нивоа” у Бушовој администрацији.

Владајућа Демократска партија није спремна да истражује „до краја” грехе прошлих власти, иако тежи да промени њихов курс. Унутар ње саме појавили су се расколи, такође извештава „Њујорк тајмс”. „Проблем није ни у садашњој политици ни у њеним циљевима, већ га видим у томе што сумњам да имамо средства за њихово остваривање у том региону (рачунајући и пограничне области Пакистана са Авганистаном, где је, по овдашњим слутњама, уточиште Осаме бин Ладена)”, изјавио је члан представничког дома Дејвид Обеј. „У 21. веку погрешно је примењивати стратегију из 19. столећа, уз огромну цену у крви и новцу”, придружује му се колега Алан Грејсон.

Услов за успех у Авганистану и на другим жариштима јесте смањивање критеријума за проглашавање успеха, поручује данас у „Вашингтон посту” Ричард Хас из утицајног Савета за међународне односе. За Америку је, наравно, каже, бољи делимичан успех који може да постигне него скуп неуспех у тежњи ка немогућном. Аналитичари подсећају да се Авганистан показао као „гробница империја” – Британије, па бившег СССР-а.

-----------------------------------------------------------

САД: У Пентагону шпијунирано за Кину

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 14. маја – Службеник америчког министарства одбране Џејмс Фондрен (62) овде је осумњичен да је шпијунирао за Кину, саопштено је.

Његов грех, који он пориче, не сматра се великим па му прети казна затвором у трајању од највише пет година, али се такође наводи да овај „случај” (други те врсте у Пентагону) указује да се можда ради о постојању „мреже” у прилог потенцијалном војном ривалу. Пекинг одбацује наводе, пренето је, и позива Вашингтон да се окане „остатака хладноратовског менталитета”.

Фондрена, иначе, америчко тужилаштво терети да је већ осуђеном кинеском „посреднику” достављао „поверљиве информације” – за „800 долара по комаду”.

М. Пантелић