Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словеначке пензије стижу догодине

Словеначке пензије стижу догодине
Петер Погачар

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 15. маја – У Љубљани је окончан први круг преговора о споразуму о социјалном осигурању чије потписивање треба да омогући да око 10.000 словеначких осигураника у Србији дође до својих давно заслужених пензија. Иако су преговори започети још 2001, пошто су 2000. Љубљана и Београд успоставили дипломатске односе, тек сада добијају замах и шансу да тзв. социјални споразум заиста буде склопљен, чиме ће бити уређена не само исплата пензија корисницима у Србији и Словенији него и здравствено осигурање односно надокнада за случај незапослености и родитељски додатак, сазнајемо у Министарству рада Словеније.

На питање да ли је текст споразума са Србијом исти као онај који је Словенија уговорила са БиХ или је лошији, с обзиром на то да је претходни државни секретар у Министарству рада Словеније Марко Штровс тврдио за „Политику” да ће текст споразума са Србијом бити свакако неугоднији по српске пензионере у погледу ревалоризације и признања протеклих права, шеф словеначке делегације Петер Погачар, генерални директор у овдашњем министарству рада, одговара да се траже примерена и на основу претходних искустава – боља решења. Одбацује могућност да ће пензионери из Србије бити ускраћени у обиму својих права остварених у Словенији у поређењу са пензионерима из Хрватске и Македоније односно БиХ, са којима је Словенија већ склопила социјалне споразуме.

„Било би недопустиво ставити у лошији положај држављане Србије у односу на друге”, зато „садржина споразума који је на преговарачком столу не одступа у горем правцу по словеначке осигуранике у Србији”, каже за „Политику” Погачар и упозорава да има овлашћење владе Борута Пахора да брзо закључи социјални споразум са Србијом, што је задатак око кога се веома ангажовао.

„Лично сматрам да је крајње време да потпишемо тај споразум”, каже, позивајући се на чињеницу да у Србији послује много словеначких предузећа али и на заједничку прошлост, тачније традицију. Погачар је похвалио делегацију Србије коју је предводио Зоран Милошевић, помоћник министра Расима Љајића, речима да је „српска страна са стручне тачке гледишта” стигла у Љубљану „изузетно добро припремљена”. Од око 40 чланова које садржи нацрт будућег социјалног споразума са Србијом, током прве рунде преговора утаначено је 10. „То је општи део”, објашњава Погачар и истиче да су се два стручна тима договорила да до „конкретизације споразума мора доћи што пре” па су радили не само до увече током дводневног скупа у Љубљани него су одлучили да измене и првобитан план према коме је следећи круг преговора требало да буде одржан тек септембра у Београду, па су сусрет померили на 30. јун и 1. јул.

За словеначке пензионере у Србији је охрабрујућа вест да би коначна верзија споразума могла бити договорена до краја године, па би надлежни министри, Љајић из Србије и Иван Светлик у име Словеније, социјални споразум потписали већ у првој половини 2010. године. Погачар наглашава да сада и у Словенији постоји јак интерес да се тај посао заврши без икаквих бирократских махинација (којима је прибегавала претходна влада на чијем челу је био Јанез Јанша). Уверен је и да ће за ратификацију бити потребно мање времена него за ону за споразум са Босном (коју је словеначки парламент захваљујући „техничкој грешци” произведеној у тадашњем министарству спољних послова са Димитријем Рупелом на челу, развукао на годину дана). Потом би се приступило потписивању административног споразума који решава техничка питања спровођења социјалног споразума.

На питање када пензионер у Србији који је зарадио пензију радећи за словеначка предузећа до распада СФРЈ сме да очекује да ће му поштар донети пензиони чек из Словеније, Погачар одговара да је оптимиста. Веруједасетоможедогодитивећкрајем 2010. године.

Светлана Васовић-Мекина

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.