Блиски исток – темпирана бомба

Страх од новог нуклеарног доба и потенцијалног сукоба нуклеарним наоружањем, судећи према оценама одлазећег шефа Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) све више бива актуелан. Према процени Мохамеда eл Барадеја, директора ИАЕА, број држава способних да направе нуклеарно оружје могао би да се удвостручи у наредних неколико година уколико велике силе и саме не предузму радикалне кораке ка разоружању.

У разговору за британски „Гардијан”, Барадеј наглашава да претња од ширења нуклеарног наоружања посебно расте на Блиском истоку, региону који овај угледни међународни стручњак и добитник Нобелове награде за мир описује као „темпирну бомбу”. Према његовим речима, систем међународне контроле ширења нуклеарног наоружања је пред потпуним колапсом, а главни разлог је то што логика према којој такво оружје доноси моћ и најбоље осигурање од напада и даље опстаје и све више важи и међу земљама које га немају, посебно у конфликтним подручјима.

„Сваки режим треба да има осећај за фер-плеј и равноправност а то овде не постоји”, рекао је експерт египатског порекла, који после 11 година службовања у седишту ИАЕА у Бечу одлази у пензију.

Барадеј предвиђа да ће се наредни талас ширења атомског оружја односити на „државе које виртуелно имају нуклеарно оружје,” односно на оне које могу да произведу плутонијум или високообогаћени уранијум и имају знање да направе бојеве главе, али нису саставиле оружје. Оне би се отуда технички држале Споразума о неширењу нуклеарног оружја али би могле да га направе за неколико месеци.

„То је нешто због чега тренутно постоји забринутост и када је реч о Ирану, али ова појава иде много даље од Ирана. Ускоро ћемо имати девет држава које имају нуклеарно оружје и вероватно још од 10 до 20 држава које виртуелно имају оружје,” оценио је Барадеј.

У земље које званично имају нуклеарно наоружање и потписнице су Споразума о неширењу нуклеарног оружја спадају САД, Русија, Велика Британија, Кина и Француска. Међутим, Индија, Пакистан и Израел нису потписнице овог споразума а поседују такође нуклеарне главе, а претпоставке су да у ту групу земаља спада, или ће ускоро бити сврстана, и Северна Кореја.

Барадеј истиче Блиски исток као најопасније подручје, не само што би материјал или чак и нуклеарно оружје ускоро могли да дођу до руку екстремиста, већ и због тога што би у овом региону могло да дође до знатног повећања броја земаља са атомским оружјем. Иако се у јавности само Иран помиње као земља која је заинтересована да има нуклеарно наоружање, на Блиском истоку нуклеарне амбиција мање-више имају и Сирија, Саудијска Арабија па и Уједињени Арапски Емирати који би за ове инвестиције биле спремне да издвоје вртоглаво велики буџет.

Међутим, Мохамед ел Барадеј је навео да је опасност да терористи купе нуклеарно оружје највећа претња са којом је суочен свет, подсетивши на јачање талибана у Пакистану.

„Брине нас рат у земљи која има нуклеарно оружје (Пакистану). Брине нас што и даље годишње добијамо 200 пријава случајева нелегалне трговине нуклеарним материјалима”, рекао је Барадеј и додао да је једини начин да свет не пропадне у нуклеарни амбис да признате нуклеарне силе испуне своје обавезе из Споразума о неширењу нуклеарног оружја и разоружају се што је брже могуће, дајући тиме пример другим земљама.

Према његовим речима, то треба учинити пре ревизије Споразума у априлу 2010. у Њујорку, будући да од укупно 27.000 бојевих глава 95 одсто њих имају Русија и САД.

„Тај арсенал се лако може смањити на по 1.000 или чак 500 бојевих глава”, рекао је он, додајући да би оваква акција великим нуклеарним силама дала морални ауторитет да земљама са такозваним виртуелним оружјем, или онима које то желе да постану, покажу да су учиниле оно што је до њих и да имају права да траже и од других да испуне своје обавезе.

Н. Радичевић