Багером на културно добро

Суботица – Зграда суботичког Народног позоришта није смела да буде срушена у мери и на начин на који је то урађено, стоји у извештају Републичког завода за заштиту споменика културе. Архитекта Миладин Лукић, Гордана Митровић, историчар уметности, и Јелена Божић, правник, почетком новембра обишли су градилиште и разговарали са тимом који је укључен у рушење и изградњу новог театра, после чега је сачињен извештај који је неповољан по извођача радова, али и Међуопштински завод за заштиту споменика културе у Суботици.

– Недопустиво је да се руши објекат који ужива висок степен заштите као споменик културе, а да пре тога нису предузете мере конструктивне заштите које ће обезбедити да се не уруше делови који се штите, и да се пре тога не уради заштита од провлаживања. То је у конзервацији основни услов како би се сачувало оно што се штити. На делу позоришта отворени су сводови без икакве заштите, зидови су сада навлажени, вероватно до подрума, и требаће годину дана да се осуше и да може на њима да се ради. Осим тога, недопустиво је у зону заштићеног објекта увести тешку механизацију и на тај начин рушити – каже за "Политику" архитекта Миладин Лукић, из Републичког завода за заштиту споменика културе.

Због тога што је најстарије позориште у земљи рушено уз помоћ багера и градитељске кугле, тим Републичког завода је наложио процену статичке стабилности зграде и њене конструктивне заштите. Наложена је и заштита објекта од атмосферских падавина.

Међутим, у Суботици на градилишту Народног позоришта разрушена зграда и даље зјапи без заштите. Њоме су за сада обавијени само стубови. Оваква небрига лако може да доведе до даљег урушавања управо дела који се штити. Лукић каже да на основу ових закључака Републички завод за заштиту споменика културе може да тражи одговорност Међуопштинског завода.

Осим тога, стручњаци из Београда примедбу су ставили и на рад суботичке инспекције.

– Не знам како је извођач могао да добије дозволу да почне радове на подруму који нема дефинисану функцију. На наша питања о срушеном степеништу и намени подрума, добијали смо само усмене, опште одговоре и о томе нема трага у писаној документацији, због чега смо тражили да и о томе дају писмени извештај – истиче Лукић.