Изборно и бесплатно

Позиција Млађана Динкића у Влади Србије је, чини се, врло добра кад му је пошло за руком да његове коалиционе колеге залегну за његов законски предлог о подели бесплатних акција и приватизацију јавних предузећа. И то упркос свим дисонантним тоновима који су се у последње време на ту тему могли чути од других "станара" Немањине бр. 11.

Уколико се, пак, под лупу ставе изјаве других челника владајуће коалиције, дате тим поводом, по којима је то један од најважнијих петооктобарских закона, дилеме више нема. Подела бесплатних акција биће један од главних адута владајуће коалиције уочи избора, кад их буде. Хиљадарка евра бесплатно по пунолетној глави звучи примамљиво у транзиционој Србији, зар не?

Предлог закона за сада је прошао владу као прву препреку, али последњу реч о свему томе даће представници тих истих грађана у Скупштини Србије. Став четири милиона гласача о тих хиљаду евра још је у магли. Јер, све њих – сељаке, раднике, домаћице, студенте, војна лица, лекаре нема ко да окупи. Отуда се може претпоставити да с њихове стране неће бити неког већег отпора подели бесплатних акција у поменутој вредности. А тешко је да ће при заокруживању гласачког листића то да одвуче на страну неког претендента на победу на председничким, а можда и локалним изборима.

Незадовољници су у мањини, али су зато моћни, јер се ради о запосленима у јавним предузећима. Удружени у синдикате који листом сматрају да је сума коју би требало да добију премала, већ су најавили побуну.

Праведна приватизација капитала који је свачији и ничији не постоји. Зато не треба очекивати да ће овај покушај поделе дела друштвеног богатства који предузимају министар економије и његови коалициони партнери ништа слично да досегне. Ипак, бесплатне акције некаква су компензација онима који су доприносили имагинарној друштвеној својини и, наравно, њиховим наследницима. При том се не сме занемарити ни да је милион грађана то своје право већ остварило, било да су се обогатили, мање или више, или да су добили тек безвредне папире лоших фирми, а да је чак око четири милиона грађана са стране посматрало процес растакања наше економске прошлости не учествујући у томе.

Уколико се оставе по страни све рачунице о томе колико ће наши грађани изаћи финансијски окрепљени из ове поголеме операције, која ће засигурно трајати неколико година, подела бесплатних акција је, ако ништа друго, добра управо због тога што отвара врата приватизацији јавних предузећа.

Једино друштвено богатство које још није продато и које се може поделити грађанима налази се само ту. Приватизацијом јавних предузећа, која ће бити у неким случајевима већинска, а у многим другим мањинска, јер ће држава задржати свој контролни пакет, постиже се неколико голова.

Премда приватизација није магични штапић за решавање свих проблема које ове државне компаније имају, почев од мање ефикасности, високих и, наравно, монополских цена својих услуга, па све до њиховог партијског руковођења, ипак је добар начин да се свему томе стане на пут.

Уз то, доприноси и разигравању тржишта капитала којег не може бити без правих и квалитетних хартија од вредности какве су акције садашњих јавних предузећа.