Шешељ против Вучића

Шешељу би било много боље да ћути! Довољно је две реченице да изговорим, па бисте видели како би повлачио све књиге овога света. Тако је одговорио Александар Вучић, заменик председника СНС-а, после сазнања да је Војислав Шешељ, председник СРС-а, написао књигу о њему и да намерава да напише још две.

Шешељ је до сада написао стотинак књига а неке од њих су посвећене личностима са којима је био у сукобу: „Српски брачни пар ’Чаушеску’”, „Мафијашка пудлица Небојша Човић”, „Вашингтонски сексуални манијак Бил Клинтон”, „Крваве ручерде Медлин Олбрајт”, „Криминалац и ратни злочинац Хавијер Солана”, „Политички ортаклук Курве Дел Понте и Курве Дел Коштунице”… Али, први пут Шешељ пише о дојучерашњем партијском колеги, с којим је био врло близак и који је откако је најрадикалнији радикал отишао у Хаг одржао мноштво конференција за новинаре бранећи свога шефа.

Чедомир Антић, историчар, каже да не зна како ће те књиге изгледати, али ако буду као већ објављене неће имати вредност за историографију. „Те књиге имају други значај. Код оних који не читају изазивају поштовање јер имају хиљаду страна. Наслов често нема везе са садржајем. Али, Вучић је апологета Шешељевог режима. Шешељ је у Хагу, а Вучић и Томислав Николић су до сада подржали све књиге које је написао, па ако је принцип у питању требало би да подрже и ову, а они је не подржавају. Николић је говорио да сваки сељак у Србији има трактор, кућу и Шешељеву књигу ’Идеологија српског национализма’.”

Антић каже да је оштро критиковао „Идеологију у Новој српској политичкој мисли” 2005. године, и да му на ту критику није одговорено. „Шешељ је као врло млад докторирао, интелигентан је, али је врло рано напустио науку. У његовим књигама је кључан наслов, а на страницама је обично прес-клипинг. Међутим, његово окружење је до сада уздизало такав манир.”

Цвијетин Миливојевић, директор ПР Агенције Прагма, каже да је Шешељ у последњих пет и по година од када је у Хагу, хиперпродуктиван јер му је то једина комуникација са Србијом. „У овој фази скрибоманије пошто су му отпале ’десна и лева рука’ мора да одговори а пошто није у Скупштини онда пише.”

Миливојевић подсећа да је Шешељ када је као млад изашао први пут из затвора био практично на улици и тада је живео од продаје књига. „У другој фази идеолошки садржај је требало да веже симпатизере и чланове странке али и да се финансира СРС. У то време су у томе учествовали Вучић и Николић, били су и писци рецензија и не могу се сада аболирати.”

Као Шешељеву врлину Миливојевић истиче што је он за разлику од многих других најмање пута тужио неки медиј. „Имао је крилатицу – пиши шта хоћеш о мени само ми објави слику. Он је схватио маркетинг. Али, као доктору правних наука не приличи му да пише памфлете, као ни другима, али то је партијски живот у Србији. Треба рећи и да су многи које је увредио, прво њега политички дискриминисали. То је његово оружје и оруђе за политичку битку. Он је био и у лошим односима са Милошевићем и у добрим са Коштуницом и Ђинђићем. Имао је разне фазе.”

Жарко Кораћ, председник СДУ, каже да постоје два нивоа у вези са последњом књигом. „Један је емотиван где је било много љубави, али је разлаз био тежак, баш зато што су били блиски. То је као у филму ’Бен Хур’ који је добио највише Оскара, пријатељство Римљанина и Јеврејина које прераста у мржњу, или као оцеубиство, односно однос Ширака и Саркозија или Тонија Блера и Гордона Брауна. Занимљиво је да Шешељ пише о Вучићу. Њихов разлаз је био дуготрајан и ружан. У историји је такав случај забележен када је Стојан Протић био на самртној постељи а Никола Пашић није дошао да га посети, док краљ јесте. Али, у политици такав однос није ништа ново.”

Антић каже да је од Шешељевих књига читао само „Идеологију” а да је још неке прелистао. Миливојевић је као новинар добио десетак његових књига али је такође читао само „Идеологију”. „Ниједна његова књига није утицала на биографије политичара, али зато је имао и мало тужби. Књиге су имале утицај на његово чланство и апологете, али шире не, па зато вероватно тужилаштво никада није покретало поступак. Постоји дисквалификација према свему што напише јер однос према њему није озбиљан. Читаоци су га игнорисали, али с маркетиншког становишта његово писање није безначајно.”

Кораћ објашњава да су Шешељеве књиге компилација разних докумената и да подсећају на дадаистички колаж. „У некима је чак и слог био различит. Сада је исти. Нико није писао тако увредљиве књиге. Али, те књиге су супер јер их нико не чита. Понекад неки медији пренесу неки део.”