Нафташко лобирање

Упорност Млађан Динкића, министра економије и регионалног развоја, да "изгура" концепт већинске приватизације Нафтне индустрије Србије (НИС), и поред тога што је влада лане усвојила стратегију по којој ће се на тендеру најпре наћи 25 одсто вредности компаније, могла би се ускоро исплатити. Тим пре што Динкић није усамљен у залагању да се примени такав модел, већ га свесрдно подржава и Милан Париводић, саветник премијера. Он је, гостујући недавно у "Политици", потврдио да "саветује премијера да се одмах иде на већинску приватизацију НИС-а, јер би се на тај начин у једном кораку решио проблем националне нафтне компаније, која годишње губи 0,5 одсто тржишта". Свако даље чекање би само још умањило вредност компаније, био категоричан је Париводић.

Упитан да прокоментарише овакве најаве саветника премијера, Александар Поповић, министар рударства и енергетике је "Политици" рекао да "свако има право на своје мишљење", не желећи да прецизира шта то заправо значи и да ли је влада ближа већинском или мањинском моделу приватизације.

Као део нафташког лобирања, ових дана, како наш лист сазнаје, и приватизациони саветник "Мерил Линч" и "Рајфајзен инвестмент" потврдио је да је предлог Млађана Динкића прихватљив и изводљив, те да је могуће у старту продати и више од 51 одсто националног нафтног гиганта.

На питање, откуд сада таква промена, надлежни тврде да "Мерил Линч" и "Рајфајзен инвестмент" никада и нису били они од којих је зависио начин продаје НИС-а, већ да српска влада предлаже модел, а од приватизационог саветника тражи мишљење. Тако да то што се приватизациони саветник ових дана "сложио" са предлогом Динкића, не мора да значи да ће влада "ретерирати".

Да, међутим, предлог већинске приватизације не треба узети "здраво за готово" потврђује и чињеница да ДС ни после готово три месеца од преузимања директорских  и челних места у Управном одбору НИС-а није именовала своје људе. У Одбору за енергетику ДС сазнаје се да разлог томе није што ова странка нема кадар за "врућу" НИС-ову столицу, већ што се чека да се види како ће се на крају приватизовати национални нафтни гигант.

Уколико би дошло до већинске продаје компаније, ДС би у том случају највероватније тражио столицу у неком другом јавном предузећу. Помиње се и ЕПС, будући да би тада о постављењу менаџмента НИС-а одлучивао већински власник, а не партија.

У прилог овој причи о већинској приватизацији и изјаве челних људи руског "Гаспрома" који кажу да су заинтересовани за НИС само уколико би се одмах ишло на продају више од 51 одсто националне нафтне компаније.

Нови модел већинске приватизације НИС-а подразумева да, и ако се буде продало више од 51 одсто компаније, држава задржи право вета на све кључне одлуке кроз право блокирајуће мањине. Оваква продаја би, тврди предлагач, омогућила максимализацију прихода државе који би били искоришћени за националне инфраструктурне пројекте. Стратешки партнер би куповином већинског пакета акција држави, као власнику, плаћао контролну премију, што додатно увећава вредност трансакције, односно капитала НИС-а. А то аутоматски повећава и вредност акција које би бесплатно биле подељене како запосленима и пензионерима НИС-а, тако и свим пунолетним грађанима, наводи Динкић.

Овај предлог подразумева и уговорну обавезу новог власника да спроведе дефинисани инвестициони програм вредан између 250 и 300 милиона долара, уз узимање у залог акција као гаранције за спровођење инвестиционог програма.