Да је Кенеди поживео

Куба никада није покварила односе са СССР-ом како је од нас тражено, написао је Фидел Кастро овог лета из своје болничке постеље, одакле је судећи по досадашњим прилозима спреман да начне ако не и открије  многе тајне из полувековног искуства у међународним активностима. Убиство америчког председника Џона Кенедија пре 44 године (22. новембра) прекинуло је започете разговоре који су, како се данас испоставља, могли да ублаже замрзнуте односе између Кубе и САД и да прекроје историју у овом делу света.
У тренутку када је у Даласу убијен Џон Кенеди, Фидел Кастро је разговарао са француским новинаром Жаном Данијелом, изаслаником тридесет петог америчког председника који га је послао да са вођом кубанске револуције размотри могућност удаљавања комунистичког острва од утицаја совјетског блока. Састанак је прекинут када је неко упао и донео вест о догађају у Даласу, пише Кастро.

Није искључено, како говоре неке од теорија завера поводом атентата у Даласу, да су убиство председника смислили и организовали кубански емигранти у САД, незадовољни како неуспехом инвазије у Заливу свиња тако и његовим плановима за отопљавање односа. Пре него што је Кенеди изабран за председника, Ајзенхауерова администрација је сковала план за збацивање Фидела Кастра. ЦИА је детаљно разрадила операцију у којој је група америчких Кубанаца, љутих антикастриста, обучених на полигонима светске силе, требало да упадне на Кубу где би у народу изазвала устанак који би без по муке збацио са власти комунистичког вођу. На Кенедијеву наредбу, по претходно скованом плану, 1.500 кубанских имиграната је 17. априла 1961. упало на Кубу. Али председник САД није одобрио да инвазију прати ваздушна подршка америчких авиона. За два дана инвазиона група је савладана, а Кенеди је морао да преговара око пуштања преживелих. Куба је ослободила 1.189 преживелих америчких Кубанаца, двадесет месеци после инвазије у Заливу свиња, у замену за храну и лекове из САД у вредности од 53 милиона долара.

Свестан да збацивање Кастра није једноставан посао, Кенеди је како говоре тек обелодањени извори, покушао да га прво удаљи из руског загрљаја. Тренутак је био прави, јер су Кубанци били изиритирани што их је Никита Хрушчов оставио на маргинама преговора са Вашингтоном око повлачења совјетских ракета из Турске и са Антила. За Вашингтон је свакако било важно да заустави ширење совјетског утицаја у свом непосредном комшилуку (комунистичка Куба је само 179 километара удаљена од обала Мајамија).

По једном америчком документу, о чијем постојању за мадридски "Паис" говори  Реиналдо Таладрид, репортер кубанске телевизије специјализован за кубанске односе са САД, стратегија је била да Вашингтон преговорима постигне одвајање Кастра од СССР-а , како би га потом лакше збацили са власти. По Таладриду, многи на Куби су због таквих "перфидних империјалистичких трикова" неповерљиви према било каквим преговорима са САД.

Кенедију је у том тренутку више сметао "совјетски експанзионизам" него комунистички режим на Куби. Са комунистичким вођама Вашингтон је у то време хладног рата могао успешно да разговара и сарађује. Фидел Кастро у тексту који је објавио летос у званичном листу КПК "Гранма" признаје да је био спреман на дијалог са Кенедијем уз наставак "револуционарне борбе за социјализам".

По изворима из Хаване САД је тражила да се Совјети повуку са острва, да Куба престане са подршком револуционарним покретима и герилцима у Латинској Америци, Африци и Азији, и да да јасне знаке демократског отварања. Заузврат, Вашингтон  је наговештавао укидање санкција и изолацију острва. Кастро је, по тим изворима, био спреман да разговара о војном повлачењу СССР-а са Кубе и о компензацији америчким предузетницима за национализовану имовину.

ЦИА је, како говоре амерички извори, била љута на Кенедија што покушава да обнови разговоре на Куби, а поготово се није слагала да у њима посредује америчка глумица и репортерка Еј-Би-Сија атрактивна Лиза Хауард. Америчка обавештајна служба бојала се да ће њени планови за убиство Фидела Кастра процурити у јавност. Она их је ковала, док је политичка елита покушавала да оствари дијалог. Лиза Хауард је наставила да прави велике репортаже о Куби и да се састаје са највишим функционерима на комунистичком острву. Исте године када је убијен Кенеди, она је била прва америчка новинарка која је интервјуисала тадашњег совјетског лидера Хрушчова и кубанског вођу Фидела Кастра. Касније је "због прекорачења дужности" отпуштена из Еј-Би-Сија и, по званичној верзији, разочарана неразумевањем за своје подухвате, извршила самоубиство попивши сто таблета за спавање.

Од тада је стотине хиљада Кубанаца допловило у Мајами и стекло америчко држављанство, надајући се да ће се вратити на Кубу када (уз њихову помоћ) падне Фидел Кастро. Кубанског вођу ипак није оборила  страна сила. Болест га је приковала за постељу, из које је спреман да неку од историјских тајни подели са јавношћу. У међувремену Вашингтон је најавио даље заоштравање санкција. То свесрдно подржавају амерички Кубанци на Мајамију док се припремају да крену у посету својој старој домовини.