Тајна манастирског сира

Бањалука – Немили догађаји, одмах по завршетку Другог светског рата, којих данас ни бањалучки траписти не желе да се сећају, прекинули су, између осталог, и производњу надалеко познатог сира. Шездесет и две године касније, траписти поново праве сир, али тек пошто је фратар Томислав, један од двојице бањалучких редовника, тајну рецептуру савладао у манастиру Монтека недалеко од Лила у Француској. После смрти оца Мохора, који је рецепт сира однео са собом у гроб, Томислав је одлучио да настави тамо где је он стао.

– Причати о тајни производње сира „трапист”, као и код свих других гурманских специјалитета, значи пронаћи сразмеру састојака од којих се он прави. Данас производимо само седамдесетак сирева дневно, а за то нам је потребно више од хиљаду литара квалитетног крављег млека – открива фратар Томислав део строго чуване тајне.

За протекле шездесет и две године мировања производње, сир „трапист” се производио само за пробране госте, обично политичаре који су захтевали од траписта да им припреме сир каквог надалеко није било. Била је то „велика милошта без које се није могло ићи драгом госту, односно високом партијском руководиоцу”.

Уз причу о најчувенијем бањалучком сиру „траписту” је и прича о првој сијалици коју је напајала струја електране коју су траписти подигли на реци Врбас. У Бањалуци је та сијалица засијала пре него у Загребу...

Бањалучки траписти и њихов оснивач у Босни Фрањо Фанер, уз слоган овог реда – „Моли и ради”, подигли су на бањалучком Делибашином пољу и штампарију, пивару и циглану и фабрике теста, сапуна и сукна као и велику хладњачу... И прве куће у бањалучком крају циглом су покрили траписти који су са собом у Бањалуку донели и „чудне нануле које су звали кломпе”.

– Траписти су у буџет бивше краљевине издвајали више него цела Босна... Имали смо и више радника него цела Србија... Подигли смо у Бањалуци и болницу и сиротиште, али и школу у којој је изучавано тридесет и осам заната – каже Томислављев брат, фратар Звонко.

Траписти су имали у Делибашином пољу и сушару. Разлог њеног подизања, и то на земљи која је купљена од српског трговца Томе Радуловића, било је „опијање сељана коме су траписти били свакодневни сведоци”. Да би их удаљио од шљивовице и приближио пиву, Фрањо Фанер је почео са „откупом шљиве коју је кметовима добро плаћао, а потом осушену још скупље продавао у Европи”.

По завршетку последњег рата, у којем бањалучки траписти нису имали никаквих проблема, било је девет редовника. Данас су остала само два. Интересовање постоји, али су услови за приступање реду „реформисаних цистерцита”, а заправо траписта, који су добили име по истоименом француском самостану, доста строги. Очекују да би до краја године њиховом реду могла да приступе још четири, данас кандидата, чији се „рад и понашање помно прате”.

Славиша Сабљић

-------------------------------------------------------

Златна медаља Новосадског сајма

Тек што се сир појавио у продаји, трапистима је стигло велико признање. Жири Новосадског сајма, после вишемесечног испитивања квалитета, сиру „трапист” је ове године доделио Велику златну медаљу.

– Немало смо обрадовани, између осталог, и због чињенице да је признање стигло после више од шездесет две године паузе и зато што је дошло од међународних стручњака, односно гурмана и дегустатора који знају шта је квалитет – радосно је за наш лист рекао отац Томислав, додавши да је „то и потврда успешности његовог усавршавања у француском самостану Монтека”.