Бурлеска о отпадницима

Неке приче су вечите. На пример она о односу човека и живота који му је досуђен. Мењају се форма, садржај, језичке законитости, амбијенти, естетски критеријуми, стилске фигуре, имена јунака. Човек и живот, међутим, остају. Око њих се све врти. Дубоки традиционализам у музици састава „The Felice Brothers”, најзанимљивијег новог америчког рок бенда, израз је таквог поретка ствари. Јунаци њихових напева у сталном су клинчу са животом и судбином.

„The Felice Brothers” су из североисточног дела Сједињених Држава, тамо где се обронци планине Катскил спајају са долином реке Хадсон. Неколико километара од њиховог дома налази се кућа у којој су Боб Дилан и чланови састав „The Band” снимили чувене „траке из подрума” („Basement Tapes”). Та географска околност утицала је на музику браће Фелис. Као да су се кришом увукли у подрум куће познате под именом „The Big Pink”, укључили прашњави магнетофон и наставили да праше на инструментима које су заборавили славни музичари.

Традиционализам и сличност са музиком састава „The Band” и Боба Дилана нису аргументи на основу којих би се „The Felice Brothers” могли да оптуже за неоригиналност и епигонство. Њихова музика је жива и аутентична. Дилан и „The Band” поставили су правила игре, а браћа Фелис је играју на свој начин.

Приче које казују њихове песме важне су као и музика. Оне говоре о љубави, смрти, издаји, железничким станицама, утварама, пандемијама, затворским ћелијама, моћним рекама, леденим зимским ноћима, остарелим боксерима, ловцима на уцене, отпадницима, разбојницима и одметницима. Податак да се бубњар Сајмон Фелис врло озбиљно бави књижевношћу у складу је са високим наративним квалитетима њихове музике. Његов нови роман „Hail Mary Full Of Holes” одлично је оцењен од стране књижевне критике.

Нови албум састава „The Felice Brothers” зове се „Yonder Is The Clock”. Наслов је позајмљен од Марка Твена, оца америчке књижевности. Тзв. баладе о убиству („murder ballad”) и песме о катастрофама („disaster songs”), два најнеобичнија идиома америчке традиционалне музике, доминирају репертоаром. Бурлескни приступ главни је квалитет овог бенда. „The Felice Brothers” свирају као путујући вашарски музичари у чијим венама кола јефтини, кријумчарени виски. Извођачка разузданост овим садржајима даје неочекивана значења. Ерос побеђује танатос у њиховој музици. Нумере „Penn Station”, „Run Chicken Run” и „Memphis Flu” добро илуструју тај метод. Неке друге – „Boy From Lawrence County” и „Cooperstown” – сведоче о супериорном повезивању литературе и митологије са рок музиком.

„The Felice Brothers” изгледају као планински горштаци који су случајно, у тренутку пијанства на некој сеоској светковини, открили тајну универзума и законитости по којима се одвија људски живот. Са пуно рокерског умећа та сазнања шире даље.