Сиромаштво ушло у град милионера

Никшић – У бившем индустријском центру Црне Горе, готово пет деценија носиоцу развоја привреде Републике, беда и сиромаштво закуцали су на многа врата. У граду у коме живи више од 80.000 становника, стање у привреди је све теже, без посла остају и радници никшићког Рудника боксита који је пуних педесет година успешно пословао и чије пропадање, до пре приватизације, нико није могао ни да наслути. За који дан, колектив са више од 1.200 радника ће се преполовити и 600 људи ће остати без посла. Његов власник је руска Централно-европска алуминијска компанију (ЦЕАЦ).

У „Оногошт” је уведен стечај. Управа је наставила са распродајом имовине а неки од 150 радника мораће да оду. И у Жељезари је ситуација тешка због кризе на тржишту челика и обезбеђења сировина за наставак рада. У овом колективу ради више од 1.500 радника и како незванично сазнајемо, један број запослених, вероватно уз неки нови социјални програм, напустиће фабрику.

Од социјалне помоћи живи више од 5.000 Никшићана. Међутим, и они који нису регистровани као социјални случајеви обилазе просторије Црвеног крста.

– Хране нема, јер нема ни страних донација. Све је мање оних који имају и могу да помогну. Изузетак су месна индустрија „Горановић”, предузеће „Водовод”, пекара „Ћипранић” и синдикат Рудника боксита. Они су нам помагали у акцијама које смо организовали, каже Милорад Дрекаловић, секретар Црвеног крста Никшића. – Неки Никшићани који имају новца као да не чују наш глас за помоћ. Код нас долазе људи разних вера и нација, траже помоћ. Углавном храну, хлеб, али и у томе оскудевамо. Нису само избеглице угрожене, него и староседеоци. У једном тренутку, почетком деведесетих година 20. века, наш град је прихватио чак 21.000 избеглица. Данас их је 1.100, потпуно су се интегрисали и постали равноправни део друштва.

Неки кажу да је пропаст привреде кренула од продаје првенца индустрије у Црној Гори, пиваре „Требјеса” која је, по оцени власти, добро уновчена за 25 милиона марака 1997. Продата је и Жељезара, Рудници боксита, Металац, Јаворак, ГП Црна Гора…

У Никшићу је средином седамдесетих пореска управа регистровала 158 милионера, а остатак дохотка у привреди био 30 милијарди динара. Данас се милионери могу избројати на прсте.

У Никшићу само кафане опстају. Затворена је само једна, у Карађорђевој улици где се на 196 метара „сместило” чак 15 кафана. У овом крају се, упркос кризи, још добро пије, ништа мање него средином седамдесетих када је месечно „одлазило” до 14.000 литара алкохолних пића и пива. Пореске олакшице приликом оснивања НВО које омогућавају отварање клубова допринеле су да у граду и околини буде отворено стотине угоститељских објеката.