Пољска гласа за Балкан

Тешко је укрцати се на брод у олуји, али могу да вам кажем једну ствар, увек можете рачунати на нас, рекла је др Малгожата Бониковска, која је била и на челу Европског информативног центра и саветник пољског министра за европске интеграције. Она сматра да су мале шансе земаља са простора западног Балкана да се брзо интегришу у ЕУ, јер се Унија сада превасходно бави сопственим тешкоћама, економском кризом и Лисабонским уговором.

Бониковска каже да до 2013. године ниједна земља неће бити примљена у ЕУ, али да не треба одустајати јер је „искуство показало да се започети процес интеграције увек, пре или касније, завршава чланством у ЕУ”. Она је додала да је Пољска, која је чланица ЕУ од 2004. године, пет година претходно преговарала са Бриселом о свом чланству и да је Шпанији било потребно седам година за тај посао.

Глас Пољске битан је не само због тога што ће та земља у другој половини 2011. године председавати ЕУ, већ и због тога што је та земља на петом месту по броју посланика у Европском парламенту (захваљујући чињеници да има око 38 милиона становника), односно с прилично великим утицајем међу двадесет седморицом.

На семинару недавно организованом у Варшави за новинаре са простора Балкана (Србије, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Косова), под називом „Балкан између историје и Европске уније”, у организацији тамошњег Центра за међународне односе, Лукас Липински, уредник „Газете виборче” (први независни дневни лист, који је 1989. године основао Адам Михњик), навео је да је и у Пољској било великих отпора Европи. Постојали су, рецимо, страхови да ће доћи Немци и купити сву пољску земљу, што се није догодило. Говорило се и да пољска економија неће моћи да преживи заједничко тржиште, а пољске компаније данас послују боље него раније.

За Павела Швјебоду, некадашњег саветника пољског председника за европска питања, а данас директор Центра за европску стратегију, нема дилеме да ће ЕУ завршити започети процес проширења, али да не очекује да ће бити постављен „црвени тепих” за земље балканског региона.

Домаћини су, преносећи своје искуство, посебно наглашавали да је улазак у ЕУ врло исплатив. Пољска, која спада међу тзв. нове чланице ЕУ, највећи је појединачни корисник европске касе. До 2013. године из европског буџета добиће чак 80 милијарди евра. У протеклих пет година добили су 60 милијарди евра, што им је омогућило велике инвестиције, веома уочљиве у центру Варшаве. Иако је Пољска земља са знатно више становника и тешко да може да се пореди са Србијом, ипак наведимо да Србија годишње из европске касе добија мање од 200 милиона евра.

-----------------------------------------------------------

Косово спутава недостатак консензуса у ЕУ

У публикацији „Западни Балкан и европска интеграција”, чији су аутори стручњаци варшавског Центра за источне студије, анализирано је приближавање Хрватске, Србије, БиХ, Црне Горе, Македоније, али и Косова (чију је самосталност признала Пољска) Бриселу.

Кад је реч о Србији, експерти мисле да Косово и сарадња са трибуналом утичу на процес њене интеграције у ЕУ. Постоји, кажу, могућност да Србија ухапси и изручи генерала Младића или достави ЕУ убедљиве доказе да генерал није на њеној територији, али развој догађаја у вези са Косовом је „веома непредвидив”.

Недостатак једногласности чланица ЕУ у погледу независности Косова, према експертској оцени, значи да Косово неће бити способно да почне преговоре о чланству дуги низ година.

Наведено је да постоји могућност да Хрватска постане чланица ЕУ у року од неколико година. На процес европске интеграције у БиХ утиче, између осталог, степен укључености међународне заједнице, одлучност српских и босанских политичких елита, али и позиција локалних заједница.

Изгледи Црне Горе за чланство у ЕУ сматрају се релативно високим, између осталог због тога што њене границе нису предмет било какве расправе.

Биљана Чпајак