Poljska glasa za Balkan

Teško je ukrcati se na brod u oluji, ali mogu da vam kažem jednu stvar, uvek možete računati na nas, rekla je dr Malgožata Bonikovska, koja je bila i na čelu Evropskog informativnog centra i savetnik poljskog ministra za evropske integracije. Ona smatra da su male šanse zemalja sa prostora zapadnog Balkana da se brzo integrišu u EU, jer se Unija sada prevashodno bavi sopstvenim teškoćama, ekonomskom krizom i Lisabonskim ugovorom.

Bonikovska kaže da do 2013. godine nijedna zemlja neće biti primljena u EU, ali da ne treba odustajati jer je „iskustvo pokazalo da se započeti proces integracije uvek, pre ili kasnije, završava članstvom u EU”. Ona je dodala da je Poljska, koja je članica EU od 2004. godine, pet godina prethodno pregovarala sa Briselom o svom članstvu i da je Španiji bilo potrebno sedam godina za taj posao.

Glas Poljske bitan je ne samo zbog toga što će ta zemlja u drugoj polovini 2011. godine predsedavati EU, već i zbog toga što je ta zemlja na petom mestu po broju poslanika u Evropskom parlamentu (zahvaljujući činjenici da ima oko 38 miliona stanovnika), odnosno s prilično velikim uticajem među dvadeset sedmoricom.

Na seminaru nedavno organizovanom u Varšavi za novinare sa prostora Balkana (Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova), pod nazivom „Balkan između istorije i Evropske unije”, u organizaciji tamošnjeg Centra za međunarodne odnose, Lukas Lipinski, urednik „Gazete viborče” (prvi nezavisni dnevni list, koji je 1989. godine osnovao Adam Mihnjik), naveo je da je i u Poljskoj bilo velikih otpora Evropi. Postojali su, recimo, strahovi da će doći Nemci i kupiti svu poljsku zemlju, što se nije dogodilo. Govorilo se i da poljska ekonomija neće moći da preživi zajedničko tržište, a poljske kompanije danas posluju bolje nego ranije.

Za Pavela Švjebodu, nekadašnjeg savetnika poljskog predsednika za evropska pitanja, a danas direktor Centra za evropsku strategiju, nema dileme da će EU završiti započeti proces proširenja, ali da ne očekuje da će biti postavljen „crveni tepih” za zemlje balkanskog regiona.

Domaćini su, prenoseći svoje iskustvo, posebno naglašavali da je ulazak u EU vrlo isplativ. Poljska, koja spada među tzv. nove članice EU, najveći je pojedinačni korisnik evropske kase. Do 2013. godine iz evropskog budžeta dobiće čak 80 milijardi evra. U proteklih pet godina dobili su 60 milijardi evra, što im je omogućilo velike investicije, veoma uočljive u centru Varšave. Iako je Poljska zemlja sa znatno više stanovnika i teško da može da se poredi sa Srbijom, ipak navedimo da Srbija godišnje iz evropske kase dobija manje od 200 miliona evra.

-----------------------------------------------------------

Kosovo sputava nedostatak konsenzusa u EU

U publikaciji „Zapadni Balkan i evropska integracija”, čiji su autori stručnjaci varšavskog Centra za istočne studije, analizirano je približavanje Hrvatske, Srbije, BiH, Crne Gore, Makedonije, ali i Kosova (čiju je samostalnost priznala Poljska) Briselu.

Kad je reč o Srbiji, eksperti misle da Kosovo i saradnja sa tribunalom utiču na proces njene integracije u EU. Postoji, kažu, mogućnost da Srbija uhapsi i izruči generala Mladića ili dostavi EU ubedljive dokaze da general nije na njenoj teritoriji, ali razvoj događaja u vezi sa Kosovom je „veoma nepredvidiv”.

Nedostatak jednoglasnosti članica EU u pogledu nezavisnosti Kosova, prema ekspertskoj oceni, znači da Kosovo neće biti sposobno da počne pregovore o članstvu dugi niz godina.

Navedeno je da postoji mogućnost da Hrvatska postane članica EU u roku od nekoliko godina. Na proces evropske integracije u BiH utiče, između ostalog, stepen uključenosti međunarodne zajednice, odlučnost srpskih i bosanskih političkih elita, ali i pozicija lokalnih zajednica.

Izgledi Crne Gore za članstvo u EU smatraju se relativno visokim, između ostalog zbog toga što njene granice nisu predmet bilo kakve rasprave.

Biljana Čpajak