Спасиоци остају у МУП-у

Припадници Сектора за заштиту и спасавање МУП-а Србије и Управе за одбрану (задужени за цивилну заштиту) Министарства одбране ипак неће бити обједињени у посебну агенцију за ванредне ситуације, иако је такву могућност најавио министар одбране Драган Шутановац. Он се позвао на разговор са министром унутрашњих послова Драганом Јочићем, али у МУП-у Србије тврде да такав договор није постигнут.

– Сматрамо да је ово решење неприхватљиво из више разлога. Најпре, то је велико финансијско оптерећење за Србију. Трошкови формирања износили би око 40 милиона евра. С друге стране, по Закону о агенцијама, агенција не може да има оперативне снаге као министарства, па су главни ослонац опет полиција и војска, али са изломљеним ланцем командовања. Агенција није ништа друго него пружање могућности да мали број људи контролише финансијска средства, спроводи координацију између министарстава и буде надлежна за међународну сарадњу.

Ми се залажемо да послови заштите грађана у ванредним ситуацијама остану у оквиру Министарства унутрашњих послова, како је то, уосталом, организовано у већини земаља Европске уније, или да се пак формира посебно министарство које би имало сопствене оперативне јединице за реаговање у ванредним ситуацијама – каже Предраг Марић, помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за заштиту и спасавање.

Начелник Сектора за заштиту и спасавање тврди да је отворен за сарадњу са припадницима Министарства одбране. Он истиче да цивилна заштита мора имати своје место и у будућем јединственом систему заштите и спасавања. Иначе, влада је вратила предлог закона о заштити и спасавању на дораду. Недавно су унете извесне измене у предлог закона. Пре свега – предвиђа се оснивање добровољних радних јединица у случају несрећа с тим што би, уместо досадашњег апеловања на грађанску савест и солидарност, ангажовање ових људи било плаћено. Осим тога, у новој верзији закона посебна пажња посвећује се превентиви.

– Брине ме да се тако важан закон неће скоро наћи на дневном реду парламента. Упркос непостојању јединствене спасилачке службе, наше колеге свој посао обављају професионално. Тако су летос ефикасно гасили шумске пожаре, укључујући и онај у Грчкој. Током недавних поплава на југу Србије евакуисали су десетак грађана "заробљених" у својим домовима – рекао је Марић.

Формирање јединствене спасилачке службе, са јасном линијом командовања, од изузетног је значаја и за безбедност самих спасилаца. По Марићевим речима, узрок летошње трагедије на Корнатима, када је живот изгубило 14 хрватских ватрогасаца, једним делом је и непостојање јединствене организације. Наиме, у Хрватској ватрогасци и спасиоци су подељени између посебне управе на националном нивоу, локалних самоуправа, МУП-а и Министарства одбране.

– Ово је највећа техничка обнова ове службе у новијој историји. У току је испорука 89 нових ватрогасних возила. Поређења ради, колеге у Бугарској и Румунији, иако су ове државе у ЕУ, нису успеле да набаве ниједно возило. Нови закон био би круна ових напора, Србија би коначно добила јединствену службу за заштиту и спасавање – каже Марић.