Spasioci ostaju u MUP-u

Pripadnici Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije i Uprave za odbranu (zaduženi za civilnu zaštitu) Ministarstva odbrane ipak neće biti objedinjeni u posebnu agenciju za vanredne situacije, iako je takvu mogućnost najavio ministar odbrane Dragan Šutanovac. On se pozvao na razgovor sa ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem, ali u MUP-u Srbije tvrde da takav dogovor nije postignut.

– Smatramo da je ovo rešenje neprihvatljivo iz više razloga. Najpre, to je veliko finansijsko opterećenje za Srbiju. Troškovi formiranja iznosili bi oko 40 miliona evra. S druge strane, po Zakonu o agencijama, agencija ne može da ima operativne snage kao ministarstva, pa su glavni oslonac opet policija i vojska, ali sa izlomljenim lancem komandovanja. Agencija nije ništa drugo nego pružanje mogućnosti da mali broj ljudi kontroliše finansijska sredstva, sprovodi koordinaciju između ministarstava i bude nadležna za međunarodnu saradnju.

Mi se zalažemo da poslovi zaštite građana u vanrednim situacijama ostanu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, kako je to, uostalom, organizovano u većini zemalja Evropske unije, ili da se pak formira posebno ministarstvo koje bi imalo sopstvene operativne jedinice za reagovanje u vanrednim situacijama – kaže Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje.

Načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje tvrdi da je otvoren za saradnju sa pripadnicima Ministarstva odbrane. On ističe da civilna zaštita mora imati svoje mesto i u budućem jedinstvenom sistemu zaštite i spasavanja. Inače, vlada je vratila predlog zakona o zaštiti i spasavanju na doradu. Nedavno su unete izvesne izmene u predlog zakona. Pre svega – predviđa se osnivanje dobrovoljnih radnih jedinica u slučaju nesreća s tim što bi, umesto dosadašnjeg apelovanja na građansku savest i solidarnost, angažovanje ovih ljudi bilo plaćeno. Osim toga, u novoj verziji zakona posebna pažnja posvećuje se preventivi.

– Brine me da se tako važan zakon neće skoro naći na dnevnom redu parlamenta. Uprkos nepostojanju jedinstvene spasilačke službe, naše kolege svoj posao obavljaju profesionalno. Tako su letos efikasno gasili šumske požare, uključujući i onaj u Grčkoj. Tokom nedavnih poplava na jugu Srbije evakuisali su desetak građana "zarobljenih" u svojim domovima – rekao je Marić.

Formiranje jedinstvene spasilačke službe, sa jasnom linijom komandovanja, od izuzetnog je značaja i za bezbednost samih spasilaca. Po Marićevim rečima, uzrok letošnje tragedije na Kornatima, kada je život izgubilo 14 hrvatskih vatrogasaca, jednim delom je i nepostojanje jedinstvene organizacije. Naime, u Hrvatskoj vatrogasci i spasioci su podeljeni između posebne uprave na nacionalnom nivou, lokalnih samouprava, MUP-a i Ministarstva odbrane.

– Ovo je najveća tehnička obnova ove službe u novijoj istoriji. U toku je isporuka 89 novih vatrogasnih vozila. Poređenja radi, kolege u Bugarskoj i Rumuniji, iako su ove države u EU, nisu uspele da nabave nijedno vozilo. Novi zakon bio bi kruna ovih napora, Srbija bi konačno dobila jedinstvenu službu za zaštitu i spasavanje – kaže Marić.