Неоправдан страх

Многи људи који немају кућне љубимце или не воле животиње оправдање за своје ставове налазе у страху од зооноза – болести које се са животиња, директним или индиректним путем, могу пренети на људе.

Када је реч о кућним љубимцима, ова страховања су најчешће неоправдана, јер се о њиховом здрављу брину власници уз помоћ ветеринара. Беснило је најопаснија зооноза, али постоји веома мала шанса да је оболели љубимац пренесе на човека, јер је вакцинација паса и мачака по закону обавезна. Веома је распрострањена и токсоплазмоза, коју обично преносе мачке заражене паразитом Toxoplasma gondii. Осим боравка уз оболеле мачке, овај паразит се у организам може унети и на друге начине: ако се за исхрану користи поврће загађено животињским изметом или термички недовољно обрађено месо, што је, признаћете, мало вероватно.

Папагаји, голубови и живина могу пренети пситакозу, или „папагајску грозницу”, чији је узрочник бактерија Chlamydia psittaci. Бактерија се налази у телесним излучевинама а преноси се удисањем прашине помешане са честицама сасушеног зараженог измета или, ређе, уједом птице. Болест најчешће подсећа на атипично запаљење плућа и изазива оштећења на слезини и јетри. Обично оболевају одрасли, а деца много ређе.

Бактерија лептоспира изазива заразно обољење лептоспирозу које напада све топлокрвне животиње, али и човека. Ако се болест не препозна на време, бактерије ће напасти јетру и бубреге. Лептоспирозу углавном преносе заражене дивље животиње, излучивањем мокраће препуне бактерија. Захваљујући одговарајућој вакцини, кућне љубимце, а на тај начин посредно и њихове власнике, могуће је заштитити и од ове зоонозе.

Превентивне посете ветеринару и редовно одржавање хигијене најбољи су начин заштите од оболевања. Увек треба имати у виду да љубимци доносе више користи него штете људском здрављу: њихови власници имају нижи крвни притисак, нижи ниво холестерола и триглицерида у крви, боље се осећају и ментално и физички а свакодневно дружење са животињама знатно умањује и последице стреса.