Срби уплетени и у настанак Интернета

Срби су се уплели у Интернет када није постојао, али још нису схватили своју улогу претеча. Шта бисте, уосталом, казали за далековида предсказања једног изумитеља (и научника) и двојице списатеља?

А ко је био четврти великан који је, како се претпоставља, оставио неизбрисиви траг у историји рачунарства? (Као што је то обичај у замршеним приповестима, највеће изненађење долази на самом крају).

Врхунски познавалац и један од предводника интернетизације Србије, проф. др Божидар Раденковић, први је у нас указао на непролазне заслуге Николе Тесле, Лазе Костића и Радоја Домановића у умрежавању планете.

У веома надахнутом и несвакидашњем предавању „Историја Интернета – пут ка звездама” наш саговорник је пре неколико година оцртао кључне услове за настанак: Лајкин лавеж у свемиру, смрт Мерилин Монро, убиство Мартина Лутера Кинга (црнци стичу право гласа) и усмрћење Џона Кенедија (и отпочињање ратова у Кореји и Вијетнаму). А томе су претходиле три идеје-међаши: глобализација, хипи покрет и космополитизам.

Логичко коло

Ко би очекивао да научник и стручњак, укључен у највеће информатичке подухвате у Србији (на Факултету организационих наука у Београду предаје три предмета: Електронско пословање, Интернет технологије и Мобилно рачунарство), заступа такав приступ?

Неколико деценија уочи повезивања америчких универзитета ненадмашни Никола Тесла је увелико предочио замисао будуће планетарне комуникационе мреже. (У то предрачунарско доба она се, наравно, заснивала на телеграфима). Далеке 1904. године (шест и по деценија пре појаве Интернета) најавио је бежични пренос информација (тојест Морзеову азбуку), светлости и електричне енергије, у шта је убрзо укључио глас и слику. Стожер целокупног подухвата био је високи Вондерклиф торањ у којем је изводио тајне опите с веома јаким струјама.

На шта вас то у наше време подсећа?

Остало је нерасветљено да ли је један од „дванесторице апостола електронике” (како га назива др Марк Сајфер у узбудљивој књизи „Чаробњак, живот и време Николе Тесле”) својом живописном уобразиљом прокрчио пут настанку транзистора (и рачунарства у целини) исцртавши темељна начела логичког кола (AND) у два патента из 1903. године (723.188 и 725.605).

Срце и стихови

Песник и философ Лаза Костић је, према тумачењу проф. др Божидара Раденковића, стиховима срочио најсажетији опис привидне (виртуелне) стварности у незаборавној песми „Међ’ јавом и међ’ сном”:

Срце моје самохрано,
ко те дозва у мој дом?
неуморна плетисанко,
што плетиво плетеш танко
међ’ јавом и међ’ сном.

А предсказање обележавања (аутентификације) у електроници (и на Интернету) дотични научник недвосмислено проналази у следећим реченицама из „Данге”, врсног сатиричара Радоја Домановића:„Почело жигосање. Неко јаукне, неко само застење, али нико не одржа без икаквог гласа...”

Прослављени српски математичар и велики заљубљеник у пецање, Михаило Петровић Алас, бавио се, поред осталог, аналогним рачунским машинама (проблеми математичког моделирања). На Светској изложби у Паризу 1900. године, у павиљону Србије, био је изложен хидроинтегратор који је награђен бронзаном колајном. Несвакидашњу направу је изнова саставио (реконструисао) познати математичар др Драган Трифуновић.

Интернет је у Србију стигао у данима последњег председника СФРЈ (Стјепан Месић) који су, уједно, најавили предстојеће „године расплета” (Слободан Милошевић и Мирјана Марковић). А у Београду је тих месеци, управо, успостављена прва веза између Факултета организационих наука и Електротехничког факултета.

Зар то не призива у сећање сличне прве кораке у САД?