Критичари НАТО-а саветују Иванова

Од нашег дописника
Скопље, 18.  маја – Два дана пошто је нови председник Македоније Ђорђе Иванов саопштио имена својих саветника, у македонској политичкој јавности и медијима покренута је дебата о њиховом профилу.

Од седморице председникових људи, прва тројица, универзитетски професори Светомир Шкарић и Димитар Мирчев и амбасадор Ристо Никовски, нашла су се у епицентру полемике која се врти око питања могу ли председнику Иванову бити добри саветници људи који имају „тврде” ставове о кључним изазовима који стоје пред Македонијом а тичу се њене интеграције у ЕУ и НАТО.

Полазна констатација да му саветници неће бити од нарочите помоћи и користи уколико остану при јавно исказаним ставовима о спору са Грчком око имена и прикључењу алијанси поткрпљена је цитатима њихових становишта саопштених у публикацијама и на јавним трибинама.

Професор Светомир Шкарић је осведочени критичар НАТО-а о чијим злочинима је написао књигу која је преведена на водеће светске језике и која се сматра примером у литератури која се бави јединим преосталим војним савезом у свету.

Професор Шкарић је на недавно одржаној трибини владајућег ВМРО ДПМНЕ сугерисао да се не треба много секирати због тога што је Македонији на прошлогодишњем самиту НАТО-а у Букурешту онемогућено учлањење у тај војни савез. Саветовао је да је далеко сврсисходније да се Македонија учлани у Покрет несврстаних и да се више оријентише према Русији и Кини.

Први председников саветник је и о спору око имена са Грчком износио ставове који су одступали од званичне државне политике. Македонски медији подсећају на његову изјаву дату приликом промоције једне публикације у којој светује да „не треба бити под притиском времена” већ се више позабавити „расветљавањем улоге свих фактора укључених у спор око имена, а нарочито улоге ЕУ”.

И професор и дипломата Димитар Мирчев апострофиран је као човек са тврдим ставовима, нарочито о питању преговора око имена македонске државе. Он је у једном тренутку предложио да се преговори посредством УН прекину, тврдећи да предлози посредника Метју Нимица Скопљу не нуде компромис, односно да би њихово прихватање било на штету Македоније.

У изјави за скопски „Утрински весник”, професор Мирчев је мало ублажио своје досадашње становиште, рекавши да никада није предложио прекид преговора већ да је саветовао да треба се одбије сваки разговор о идентитету, језику и култури.

И трећи саветник председника Иванова амбасадор Ристо Никовски „обележен” је као опонент државној политици у преговорима са Грчком. Кад је прошле године Удружење деце избеглица из Егејске Македоније покренуло иницијативу за враћање имовине Македонцима протераним из Грчке, амбасадор Никовски је међу првима подржао захтев, предложивши да се и то питање уврсти у преговоре са јужним суседом.

И он је такође пролетос изјавио да је „медијатор Нимиц у више наврата прекорачио своја овлашћења, а на штету Македоније” и међу првима се оштро успротивио да предмет преговора, поред имена, буду идентитет македонске нације, македонски језик и култура.

Мање или више, прокламовани ставови тројице поменутих саветника председника Иванова су идентични онима које заступа премијер Никола Груевски. Најсажетије, они гласе: о имену Македоније могу да одлучују њени грађани на референдуму, а нема ни говора да се са Грцима преговара о идентитету македонске нације и македонског језика.

Такво гледиште заступа и сам председник, који је у говору на инаугурацији, али и при првој званичној посети Бриселу, поновио да се залаже за „компромисно решење”, али оно „било какво да буде, не сме у питање да доведе национални идентитет Македонаца, македонски језик и културу”.