Деца убице

Кад видиш малолетног убицу, уједно видиш и жртву. То је општепознато место у психологији, социологији и психопатологији. Друштво и држава су, дакле, негде оманули. Малолетник може само да буде сукривац, објекат с којим је друштво лоше радило и поступало а никако злочинац по себи који се отргао од друштвених норми. Признајмо то!

У Гребенцу близу Беле Цркве, родном месту Васка Попе, великог српског песника, десило се трагедија. Двојица малолетника су трећег претукла на смрт. Намртво. Тољагама. Због трешања, наводно.

Гребенац је село с хиљаду душа, где се сви познају. За двојицу шеснаестогодишњака нису знали да могу да буду крволочни. Сељани су збуњени. Многи од њих су тек после убиства сазнали да је један од убица био беспризоран. Нису имали „сигнал”, кажу. па да потенцијалне убице одвоје, као кукољ од жита, да утичу на њих, да их одврате.

Брига о деци је основа сваког друштва. Не сме да буде само брига једне институције, јер је брига о деци – општа. Сви ми као грађани имамо обавезу да се у свом делокругу бавимо заштитом деце. И да спречавамо децу да постану насилници… Али, све чешће се дешава да ситуација измакне контроли, па деца сама решавају своје проблеме. Моткама, ножевима, пиштољима...

У Шапцу петнаестогодишњакиња претукла три године млађег дечака. Газила га, скакала по њему, ударала песницама. У дворишту школе, наочиглед наставника. А нико „ништа” није видео, чуо, прекинуо... Зашто је то тако? Зато што директорка школа није у обавези да штити децу у дворишту фирме која јој је дата на руковођење. Зато што секретар школе има преча посла. Зато што плаћени полицајац не може да буде у исто време у три школе.

Сетимо се и пишемо само кад се нeшто деси. Искуство других земаља нама би могло да буде драгоцено. Ако је Француска још 1945. донела закон о васпитним мерама, шаљући тако поруку да се с младима мора радити с много више пажње, ако Немци данас чак имају теорију о нормалности криминалитета у узрасту од 17. до 21. године, ако су пуни затвори Калифорније доказ да гола репресија нема ефекта, ако су Скандинавци показали да је кључ проблема у јачању социјалне подршке и развоју превентивних програма, шта онда нама друго преостаје, него да кренемо за њима.

Нико није израчунао колико српску државу кошта кад малолетник почне да прави кривична дела као четрнаестогодишњак и „каријеру”  настави у недоглед.

Анализа малолетничког криминала за последње четири године, коју је урадио МУП Србије, показала је да у укупном криминалу, млађи од 18 година учествују са око осам одсто. Годишње, просечно 5.000 малолетника почини око 7.500 кривичних дела, при чему је сваки седми малолетник млађи од 14 година.

Сви заједно, дакле, бринимо много више о деци. Без њих, нема ни „б” од будућности.