Позив за оставку шефа Парламента

Лабуриста Мајкл Мартин (64) могао би да уђе у историју као први председник Доњег дома Парламента који је принуђен да оде са те функције још од давне 1695, када је због корупције смењен тадашњи „спикер” Џон Тревор.

Шеф треће по величини британске странке, либералдемократа Ник Клег, први је партијски вођа који је затражио од Мартина да се повуче, а посланици из свих странака увелико потписују захтев да се председнику Парламента изгласа неповерење. 

Мартин се јуче званично извинио у име Доњег дома због актуелне афере са посланичким трошковима, али је избегао да говори о својој политичкој будућности.

Све је више оних који сматрају да 64-годишњи посланик из Шкотске, металски радник који је у политику ушао као синдикални вођа, није на правом месту у право време – у тренутку док афера око надокнаде посланичких трошкова дрма и власт и опозицију, десет дана откако „Телеграф” објављује податке о томе како су парламентарци злоупотребљавали накнаду за одвојени живот, односно опремање друге стамбене јединице. Појединци су је „креативно” тумачили да би стекли личну корист, док су други тражили новац за ствари и услуге који се никако не могу довести у везу са вршењем парламентарне дужности (један лабуриста ветеран узео је 1.800 фунти за тепих увезен из Њујорка и тражио је, али није добио, 8.800 фунти за телевизор).

Мартинове вожње службеним аутом са возачем на фудбалске утакмице по Шкотској и астрономски рачуни његове супруге за такси можда делују као права ситница у односу на друге злоупотребе, али греси председника Парламента увећани су чињеницом да је он директно одговоран за рад свих парламентарних канцеларија, укључујући и ону која обрађује трошкове.

Остало је упамћено, такође, да је Мајкл Мартин био један од најватренијих бораца за тајност података о посланичким накнадама и да је неколико пута блокирао захтеве да се оне објаве на основу Закона о слободи информација.

На крају је ипак одлучено да сви захтеви и признанице које су посланици (њих 646) поднели за последњих пет година, буду објављени овог јула. „Телеграф” је, међутим, дошао до строго поверљивих података и објављује их из дана у дана од 8. маја.

Такође су спорне Мартинове реакције на оптужбе – изјавио је да полиција мора да поведе истрагу о томе како су поверљиви подаци доспели до новинара, стављајући у други план неморал посланика.

Због афере су суспендована двојица парламентараца из странке премијера Гордона Брауна јер се основано сумња да су у оквиру накнаде за други дом наплаћивали рате већ отплаћеног стамбеног кредита. Уколико се докаже да су то заиста радили следује им искључење из странке, а можда и тужба. На адресу тужилаштва већ су стигле бројне пријаве бесних грађана који сматрају да је у питању ништа друго до свесна превара.

Такође, заменик министра правде Шахид Малик поднео је у петак оставку пошто се открило да је плаћао кирију за кућу знатно испод тржишне цене, кршећи закон који забрањује министрима да на основу положаја склапају повлашћене аранжмане.

Један посланик лабуриста рекао је за Би-Би-Си да верује да ће се Мартин повући, али тек после избора који морају да се одрже до следећег јуна. Противници мисле да је то предуг период с обзиром на његов имиџ кочничара фундаменталних реформи система посланичких трошкова, које су у овом тренутку неопходне да би Парламент изашао из афере која по оценама бројних коментатора представља „најцрње дане у његовој историји”.

У међувремену се одмотава клупко како је „Телеграф” дошао до информација. Испоставило се да је неко у Вестминстеру неопажено преснимио два милиона података на преносиви диск, а два посредника, један бивши британски војник и један Американац, покушали су да их продају новинарима за 300.000 фунти. Телеграф је, како пише „Гардијан”, био тек трећи лист коме су подаци понуђени, јер су „Тајмс” и „Сан” одбили.

Последице афере осећаће се дуго. Парламентарци који су новцем грађана поправљали косилице за траву вероватно неће имати шта да траже на следећим општим изборима који морају да се одрже до средине 2010.