Poziv za ostavku šefa Parlamenta

Laburista Majkl Martin (64) mogao bi da uđe u istoriju kao prvi predsednik Donjeg doma Parlamenta koji je prinuđen da ode sa te funkcije još od davne 1695, kada je zbog korupcije smenjen tadašnji „spiker” Džon Trevor.

Šef treće po veličini britanske stranke, liberaldemokrata Nik Kleg, prvi je partijski vođa koji je zatražio od Martina da se povuče, a poslanici iz svih stranaka uveliko potpisuju zahtev da se predsedniku Parlamenta izglasa nepoverenje. 

Martin se juče zvanično izvinio u ime Donjeg doma zbog aktuelne afere sa poslaničkim troškovima, ali je izbegao da govori o svojoj političkoj budućnosti.

Sve je više onih koji smatraju da 64-godišnji poslanik iz Škotske, metalski radnik koji je u politiku ušao kao sindikalni vođa, nije na pravom mestu u pravo vreme – u trenutku dok afera oko nadoknade poslaničkih troškova drma i vlast i opoziciju, deset dana otkako „Telegraf” objavljuje podatke o tome kako su parlamentarci zloupotrebljavali naknadu za odvojeni život, odnosno opremanje druge stambene jedinice. Pojedinci su je „kreativno” tumačili da bi stekli ličnu korist, dok su drugi tražili novac za stvari i usluge koji se nikako ne mogu dovesti u vezu sa vršenjem parlamentarne dužnosti (jedan laburista veteran uzeo je 1.800 funti za tepih uvezen iz Njujorka i tražio je, ali nije dobio, 8.800 funti za televizor).

Martinove vožnje službenim autom sa vozačem na fudbalske utakmice po Škotskoj i astronomski računi njegove supruge za taksi možda deluju kao prava sitnica u odnosu na druge zloupotrebe, ali gresi predsednika Parlamenta uvećani su činjenicom da je on direktno odgovoran za rad svih parlamentarnih kancelarija, uključujući i onu koja obrađuje troškove.

Ostalo je upamćeno, takođe, da je Majkl Martin bio jedan od najvatrenijih boraca za tajnost podataka o poslaničkim naknadama i da je nekoliko puta blokirao zahteve da se one objave na osnovu Zakona o slobodi informacija.

Na kraju je ipak odlučeno da svi zahtevi i priznanice koje su poslanici (njih 646) podneli za poslednjih pet godina, budu objavljeni ovog jula. „Telegraf” je, međutim, došao do strogo poverljivih podataka i objavljuje ih iz dana u dana od 8. maja.

Takođe su sporne Martinove reakcije na optužbe – izjavio je da policija mora da povede istragu o tome kako su poverljivi podaci dospeli do novinara, stavljajući u drugi plan nemoral poslanika.

Zbog afere su suspendovana dvojica parlamentaraca iz stranke premijera Gordona Brauna jer se osnovano sumnja da su u okviru naknade za drugi dom naplaćivali rate već otplaćenog stambenog kredita. Ukoliko se dokaže da su to zaista radili sleduje im isključenje iz stranke, a možda i tužba. Na adresu tužilaštva već su stigle brojne prijave besnih građana koji smatraju da je u pitanju ništa drugo do svesna prevara.

Takođe, zamenik ministra pravde Šahid Malik podneo je u petak ostavku pošto se otkrilo da je plaćao kiriju za kuću znatno ispod tržišne cene, kršeći zakon koji zabranjuje ministrima da na osnovu položaja sklapaju povlašćene aranžmane.

Jedan poslanik laburista rekao je za Bi-Bi-Si da veruje da će se Martin povući, ali tek posle izbora koji moraju da se održe do sledećeg juna. Protivnici misle da je to predug period s obzirom na njegov imidž kočničara fundamentalnih reformi sistema poslaničkih troškova, koje su u ovom trenutku neophodne da bi Parlament izašao iz afere koja po ocenama brojnih komentatora predstavlja „najcrnje dane u njegovoj istoriji”.

U međuvremenu se odmotava klupko kako je „Telegraf” došao do informacija. Ispostavilo se da je neko u Vestminsteru neopaženo presnimio dva miliona podataka na prenosivi disk, a dva posrednika, jedan bivši britanski vojnik i jedan Amerikanac, pokušali su da ih prodaju novinarima za 300.000 funti. Telegraf je, kako piše „Gardijan”, bio tek treći list kome su podaci ponuđeni, jer su „Tajms” i „San” odbili.

Posledice afere osećaće se dugo. Parlamentarci koji su novcem građana popravljali kosilice za travu verovatno neće imati šta da traže na sledećim opštim izborima koji moraju da se održe do sredine 2010.