Тријумф Конгресне странке, успон младог Гандија

Најмногољуднија демократија је положила још један испит, 15. по реду: једномесечни изборни маратон у Индији протекао је без икаквих инцидената и његов исход, који доноси стабилну владу, прихваћен је без оспоравања, као јасна воља народа.

Тај исход је, међутим, оповргао све предизборне прогнозе, доневши истински тријумф Конгресној странци, партији која постоји већ 125 година, и која је кормило Индије у својим рукама имала током 50 од 60 година независности.

После две деценије постепеног губљења политичког утицаја, Конгресна странка је овога пута, са неколико мањих савезника у оквиру Уједињене прогресивне алијансе (УПА), освојила 262 посланичка места, од укупно 547, колико има Лок саба, доњи дом индијског савезног парламента. Очекује се да ће недостајућих 10 посланика бити лако обезбеђено, врбовањем независних или представника малих партија.

То Индији гарантује стабилну владу у идућих пет година, у сваком случају стабилнију од оне коју је имала у пет минулих, када је УПА често била изложена уценама партнера, а нарочито честим блокадама од стране комунистичких партија чији су посланици влади обезбеђивали парламентарну већину.

Како је одмах после објављивања резултата саопштено, на челу владе ће опет бити Манмохан Синг (76), који ће, после Џавахарлала Нехруа (премијер од 1947. до 1964) бити тек други који после целог петогодишњег мандата започиње други.

Ово је иначе највећа победа Конгресне странке у последњих 18 година. Највише мандата у својој историји ова партија је освојила 1984, на изборима одржаним после атентата на Индиру Ганди, када је, предвођена њеним сином Раџивом, иначе новајлијом у политици (пре тога је био комерцијални пилот), освојила 404 посланичка места.

И овога пута значајан допринос реафирмацији Конгресне странке као стожера на индијској политичкој сцени допринео је један припадник политичке династије Нехру-Ганди. Реч је о Нехруовом праунуку, унуку Индире Ганди и сину Раџива и Соње Ганди, 38-годишњем Рахулу Гандију.

Овај представник четврте генерације Нехруових и Гандијевих, који је на политичку сцену ступио 2004. (дипломирао је на Кембриџу, радио као консултант), био је, уз своју мајку италијанског порекла која је председница странке, један од главних стратега изборне победе. Индијска штампа наводи да је током кампање одржао 125 митинга и пропутовао чак 87.000 километара.

Рахул је најзаслужнији и за повратак Конгресне странке на политичку сцену највеће савезне државе Утар Прадеш (190 милиона становника), где је његова партија освојила 21 од укупно 80 посланика. На изборима 2004. имала их је само девет.

Млади Ганди, коме је велику помоћ пружала и сестра Пријанка (која веома личи на своју баку Индиру), одмах после проглашења резултата је помињан као нови премијер, али је у породици очигледно процењено да је за то још рано. Очекује се, међутим, да он кормило од Манмохана Синга преузме за две-три године.

Сам Синг, припадник мањинске етничке и верске заједнице Сика (чије су спољно обележје турбани и никад поткресиване браде), такође је импресионирао бираче својим достојанственим држањем и имиџом способног и некорумпираног администратора.

Синг је један од аутора индијских реформи које су започете 1991. и које су земљи омогућиле да постане економска сила у успону, после Кине друга најдинамичнија привреда света. Очекује се зато да ће, са јачим мандатом, реформе добити нови замах.

Светска економска криза није иначе заобишла ни Индију, али ју је погодила много блаже него велике западне економије. Стопа раста прошле године износила је импресивних седам одсто, што је за два постотка мање од раста у 2007.

Победници овог „фестивала демократије” су и индијски бирачи, међу којима је 60 одсто млађих од 35 година. На бирачким списковима овога пута је било 714 милиона имена, а своје демократско право искористило је њих 428 милиона. Гласање је обављено на електронски машинама за гласање, што је убрзало цео процес и омогућило да резултати буду познати само три дана после завршне изборне рунде.