Trijumf Kongresne stranke, uspon mladog Gandija

Najmnogoljudnija demokratija je položila još jedan ispit, 15. po redu: jednomesečni izborni maraton u Indiji protekao je bez ikakvih incidenata i njegov ishod, koji donosi stabilnu vladu, prihvaćen je bez osporavanja, kao jasna volja naroda.

Taj ishod je, međutim, opovrgao sve predizborne prognoze, donevši istinski trijumf Kongresnoj stranci, partiji koja postoji već 125 godina, i koja je kormilo Indije u svojim rukama imala tokom 50 od 60 godina nezavisnosti.

Posle dve decenije postepenog gubljenja političkog uticaja, Kongresna stranka je ovoga puta, sa nekoliko manjih saveznika u okviru Ujedinjene progresivne alijanse (UPA), osvojila 262 poslanička mesta, od ukupno 547, koliko ima Lok saba, donji dom indijskog saveznog parlamenta. Očekuje se da će nedostajućih 10 poslanika biti lako obezbeđeno, vrbovanjem nezavisnih ili predstavnika malih partija.

To Indiji garantuje stabilnu vladu u idućih pet godina, u svakom slučaju stabilniju od one koju je imala u pet minulih, kada je UPA često bila izložena ucenama partnera, a naročito čestim blokadama od strane komunističkih partija čiji su poslanici vladi obezbeđivali parlamentarnu većinu.

Kako je odmah posle objavljivanja rezultata saopšteno, na čelu vlade će opet biti Manmohan Sing (76), koji će, posle Džavaharlala Nehrua (premijer od 1947. do 1964) biti tek drugi koji posle celog petogodišnjeg mandata započinje drugi.

Ovo je inače najveća pobeda Kongresne stranke u poslednjih 18 godina. Najviše mandata u svojoj istoriji ova partija je osvojila 1984, na izborima održanim posle atentata na Indiru Gandi, kada je, predvođena njenim sinom Radživom, inače novajlijom u politici (pre toga je bio komercijalni pilot), osvojila 404 poslanička mesta.

I ovoga puta značajan doprinos reafirmaciji Kongresne stranke kao stožera na indijskoj političkoj sceni doprineo je jedan pripadnik političke dinastije Nehru-Gandi. Reč je o Nehruovom praunuku, unuku Indire Gandi i sinu Radživa i Sonje Gandi, 38-godišnjem Rahulu Gandiju.

Ovaj predstavnik četvrte generacije Nehruovih i Gandijevih, koji je na političku scenu stupio 2004. (diplomirao je na Kembridžu, radio kao konsultant), bio je, uz svoju majku italijanskog porekla koja je predsednica stranke, jedan od glavnih stratega izborne pobede. Indijska štampa navodi da je tokom kampanje održao 125 mitinga i proputovao čak 87.000 kilometara.

Rahul je najzaslužniji i za povratak Kongresne stranke na političku scenu najveće savezne države Utar Pradeš (190 miliona stanovnika), gde je njegova partija osvojila 21 od ukupno 80 poslanika. Na izborima 2004. imala ih je samo devet.

Mladi Gandi, kome je veliku pomoć pružala i sestra Prijanka (koja veoma liči na svoju baku Indiru), odmah posle proglašenja rezultata je pominjan kao novi premijer, ali je u porodici očigledno procenjeno da je za to još rano. Očekuje se, međutim, da on kormilo od Manmohana Singa preuzme za dve-tri godine.

Sam Sing, pripadnik manjinske etničke i verske zajednice Sika (čije su spoljno obeležje turbani i nikad potkresivane brade), takođe je impresionirao birače svojim dostojanstvenim držanjem i imidžom sposobnog i nekorumpiranog administratora.

Sing je jedan od autora indijskih reformi koje su započete 1991. i koje su zemlji omogućile da postane ekonomska sila u usponu, posle Kine druga najdinamičnija privreda sveta. Očekuje se zato da će, sa jačim mandatom, reforme dobiti novi zamah.

Svetska ekonomska kriza nije inače zaobišla ni Indiju, ali ju je pogodila mnogo blaže nego velike zapadne ekonomije. Stopa rasta prošle godine iznosila je impresivnih sedam odsto, što je za dva postotka manje od rasta u 2007.

Pobednici ovog „festivala demokratije” su i indijski birači, među kojima je 60 odsto mlađih od 35 godina. Na biračkim spiskovima ovoga puta je bilo 714 miliona imena, a svoje demokratsko pravo iskoristilo je njih 428 miliona. Glasanje je obavljeno na elektronski mašinama za glasanje, što je ubrzalo ceo proces i omogućilo da rezultati budu poznati samo tri dana posle završne izborne runde.