Није касно за повратак на Банију

Од нашег дописника
Глина – Протекли локални избори за Глину су историјски. Први пут од оснивања нове хрватске државе овде није победио кандидат ХДЗ. Марко Сремић, након 18 година, више неће бити градоначелник. Он своје место уступа много умеренијем Милану Бакшићу коме су, у убедљивој победи, подршку дали и овдашњи Срби. Они сматрају да ће сада много лакше остваривати своја права и да су бољи услови за повратак њихових сународника.

Кандидат коалиције Социјалдемократске партије, Хрватске народне странке, Хрватске сељачке странке и Хрватске социјално либералне странке Милан Бакшић је већ у првом кругу постао нови градоначелник Глине. Том успеху знатно су допринели гласови глинских Срба, а Српска демократска самостална странка је уочи избора потписала коалициони споразум о подршци Милану Бакшићу и заједничком постизборном наступу у Градском већу. Највише мандата за формирање новог Градског већа има ХДЗ (седам), поменута коалиција има пет, СДСС два, а новооснована Демократска партија Срба – ДПС освојила је једно место. Да би формирао веће у коме би већину имали његови истомишљеници, нови градоначелник мора да добије сагласност представника ДПС-а, чији ће глас бити тас на ваги нове политичке сцене у Глини. Како се претпоставља, и ХДЗ ће тражити подршку ДПС-а јер би му она обезбедила већину у градској власти, а то би омогућило досадашњем глинском лидеру Марку Сремићу да заузме функцију председника Градског већа и тако и даље остане у врху глинске политике.

Без обзира на исход, глински Срби имају много разлога за задовољство, посебно када се има у виду да је на протеклим жупанијским изборима поново убедљиво победила Марина Ловрић, која се на месту челника Сисачко-мославачке жупаније налази већ други мандат и то захваљујући банијским Србима чију подршку ужива. Милан Мркаљ (СДСС), досадашњи члан глинске градске власти, каже да се на изборима показало да је могућ политички договор свих оних којима је напредак Глине у срцу.

– Уз све проблеме, мора се истаћи да Срби постепено добијају боље услове за живот. Обезбеђују се станови за повратнике који су изгубили станарско право, Срби се запошљавају, али само у приватном сектору. У јавним службама то није случај мада и Уставни закон Хрватске налаже процентуално запошљавање припадника националних мањина. За сада број Срба у јавним установама, у полицији и правосуђу је занемарљив. Од 50 глинских полицајаца само двојица су Срби. У општинском суду који поред Глине прекрива, Топуско и Гвозд (Вргинмост) не ради ниједан Србин, без обзира што овде има неколико Срба судија са свим потребним квалификацијама. Али све се мења и околности за живот Срба су све повољније. Поручујем избеглим Србима да за повратак није касно и да још има шанси да овде обезбеде егзистенцију која би за многе била далеко боља него у избеглиштву – каже Милан Мркаљ.

Он види шансу у развоју привреде и приватизацији. Пословни људи не гледају на нацију него на способност па се Срби углавном запошљавају у том сектору, а за јавни сектор националност (српска) још увек је препрека. Он наглашава да је и прошла ХДЗ-ова власт финансирала опремање просторија за српску заједницу у центру града, где ће деловати и културно друштво „Просвета” и где се управо сакупљају књиге за српску библиотеку.

Данас у општини Глина живи око 10.000 становника, а трећина су Срби. Тек негде око четвртине од ове популације се вратила из избеглиштва. Пре рата у овој банијској општини укупно је било око 23.000 становника, а Срби су представљали преко половине становништва.