Nije kasno za povratak na Baniju

Od našeg dopisnika
Glina – Protekli lokalni izbori za Glinu su istorijski. Prvi put od osnivanja nove hrvatske države ovde nije pobedio kandidat HDZ. Marko Sremić, nakon 18 godina, više neće biti gradonačelnik. On svoje mesto ustupa mnogo umerenijem Milanu Bakšiću kome su, u ubedljivoj pobedi, podršku dali i ovdašnji Srbi. Oni smatraju da će sada mnogo lakše ostvarivati svoja prava i da su bolji uslovi za povratak njihovih sunarodnika.

Kandidat koalicije Socijaldemokratske partije, Hrvatske narodne stranke, Hrvatske seljačke stranke i Hrvatske socijalno liberalne stranke Milan Bakšić je već u prvom krugu postao novi gradonačelnik Gline. Tom uspehu znatno su doprineli glasovi glinskih Srba, a Srpska demokratska samostalna stranka je uoči izbora potpisala koalicioni sporazum o podršci Milanu Bakšiću i zajedničkom postizbornom nastupu u Gradskom veću. Najviše mandata za formiranje novog Gradskog veća ima HDZ (sedam), pomenuta koalicija ima pet, SDSS dva, a novoosnovana Demokratska partija Srba – DPS osvojila je jedno mesto. Da bi formirao veće u kome bi većinu imali njegovi istomišljenici, novi gradonačelnik mora da dobije saglasnost predstavnika DPS-a, čiji će glas biti tas na vagi nove političke scene u Glini. Kako se pretpostavlja, i HDZ će tražiti podršku DPS-a jer bi mu ona obezbedila većinu u gradskoj vlasti, a to bi omogućilo dosadašnjem glinskom lideru Marku Sremiću da zauzme funkciju predsednika Gradskog veća i tako i dalje ostane u vrhu glinske politike.

Bez obzira na ishod, glinski Srbi imaju mnogo razloga za zadovoljstvo, posebno kada se ima u vidu da je na proteklim županijskim izborima ponovo ubedljivo pobedila Marina Lovrić, koja se na mestu čelnika Sisačko-moslavačke županije nalazi već drugi mandat i to zahvaljujući banijskim Srbima čiju podršku uživa. Milan Mrkalj (SDSS), dosadašnji član glinske gradske vlasti, kaže da se na izborima pokazalo da je moguć politički dogovor svih onih kojima je napredak Gline u srcu.

– Uz sve probleme, mora se istaći da Srbi postepeno dobijaju bolje uslove za život. Obezbeđuju se stanovi za povratnike koji su izgubili stanarsko pravo, Srbi se zapošljavaju, ali samo u privatnom sektoru. U javnim službama to nije slučaj mada i Ustavni zakon Hrvatske nalaže procentualno zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina. Za sada broj Srba u javnim ustanovama, u policiji i pravosuđu je zanemarljiv. Od 50 glinskih policajaca samo dvojica su Srbi. U opštinskom sudu koji pored Gline prekriva, Topusko i Gvozd (Vrginmost) ne radi nijedan Srbin, bez obzira što ovde ima nekoliko Srba sudija sa svim potrebnim kvalifikacijama. Ali sve se menja i okolnosti za život Srba su sve povoljnije. Poručujem izbeglim Srbima da za povratak nije kasno i da još ima šansi da ovde obezbede egzistenciju koja bi za mnoge bila daleko bolja nego u izbeglištvu – kaže Milan Mrkalj.

On vidi šansu u razvoju privrede i privatizaciji. Poslovni ljudi ne gledaju na naciju nego na sposobnost pa se Srbi uglavnom zapošljavaju u tom sektoru, a za javni sektor nacionalnost (srpska) još uvek je prepreka. On naglašava da je i prošla HDZ-ova vlast finansirala opremanje prostorija za srpsku zajednicu u centru grada, gde će delovati i kulturno društvo „Prosveta” i gde se upravo sakupljaju knjige za srpsku biblioteku.

Danas u opštini Glina živi oko 10.000 stanovnika, a trećina su Srbi. Tek negde oko četvrtine od ove populacije se vratila iz izbeglištva. Pre rata u ovoj banijskoj opštini ukupno je bilo oko 23.000 stanovnika, a Srbi su predstavljali preko polovine stanovništva.