Наставак борбе за „Знак питања”

„Инсистирамо да се кафана ,Знак питања’, као споменик културе под заштитом државе, изузме из предстојеће приватизације Угоститељског предузећа ,Варош капија’ и да се додели Музеју града Београда или некој сличној установи на управљање”, сажети је закључак скупа уприличеног јуче у овој надалеко чувеној кафани. Угледне личности из јавног живота, од којих су многи редовни гости ресторана, окупили су се како би скренули пажњу јавности на петогодишњу борбу више од 3000 виђених Београђана који су својевремено потписали петицију за очување „Знака питања”.

Вељко Михајловић, сликар, истакао је да је Млађан Динкић, министар економије, покренуо иницијативу за укидање решења Владе Србије из 2007. године којим се „Знак питања” изузима из имовине УП „Варош капија” и додељује граду Београду. Дотична одлука владе, подсетио је Михајловић, донета је као одговор на напоре и дописе угледних Београђана. „Знак питања”, упркос томе, до данас није прешао у руке града, а Београд у исти мах, према Михајловићевим речима, настоји да „лоптицу поново пребаци влади”.

– У јануару смо се обратили градоначелнику Ђиласу са молбом да посредством градске администрације оствари пренос „Знака питања” на град Београд и да га стави под управу градског музеја, који већ управља Конаком кнегиње Љубице, како би ова два објекта била спојена у логичну целину. Он нам је доставио став градског Завода за заштиту споменика културе, у коме се наводи да они нису надлежни, као и Секретариајта за културу, који тврди да нема средстава. Градски правобранилац је изјавио и да „град није заинтересован за овај случај” – истакао је Михајловић.

Као главног „кривца” за опструкцију преноса, осим Страхиње Секулића, градског правобраниоца, он је навео и руководиоце УП „Варош капија”. Михајловић је посебно нагласио да се иза ресторана налази шест ари плаца, који би такође припали потенцијалном купцу уколико се кафана не изузме из имовине „Варош капије”.

Подржавши скуп, глумац Петар Краљ истакао је да „Знак питања” није значајан само за историју Београда, већ и за повест многих генерација уметника са околних факултета који су се овде окупљали као студенти. Милорад Павић, академик у чијој прози „Знак питања” заузима значајно место, истакао је да „не треба затварати простор који би и у будућности могао некога да инспирише”, додајући да ова кафана привлачи и туристе јер слови за „стециште београдског духа, који се не може наћи на другим местима”.

У предлогу за поништење владиног решења из 2007. године наводи се да то решење није могуће спровести, јер „Београд нема интереса да постане носилац права коришћења објекта”. Агенција Бета известила је јуче да у Влади Србије није добила потврду да је предлог усвојен, али је њеним новинарима у кабинету градоначелника речено да су решења која нуди УП „Варош капија” економски неприхватљива за град. Али, наводи се и да ће градска власт учинити све да заштити кафану и да је извесно да „Знак питања” неће мењати намену ни изглед.

Д. Буквић