Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Упутство за ББВ

Упутство за ББВ
(Илустрација Братислав Миленковић)

Ово је прича о страшним, митским бићима која су некада давно (уколико овај текст читате 2125. године) живела у једном лепом граду, на ушћу река Саве и Дунава. Мало је писаних трагова остало о њима, али је усмено предање толико живо да се и данас име тих звери изговара тихо, са страхом. Дакле, пљуните три пута и реците: "Било не повратило се", пре него што икада изговорите: "Бахати београдски возачи". Бууууу!
Заправо, они су испрва били добри принчеви, али их је зла вештица "транзиција" зачарала и претворила у сурова и безобзирна бића за воланом. Тада је почело све...

Прича још вели да се они нису бојали никога, али да су се сви бојали њих: и остали возачи и пешаци и полиција. Није било ваљаног закона и драконске казне за њих. Једноставно, није било те силе која се могла носити с њима...

Али, манимо се накратко бајковитости и вратимо се у време садашње. У ове дане неприкосновене владавине бахатих београдских возача (надаље само ББВ) не бисмо ли будућности оставили неко слово о њима.

Наиме, ББВ се не рађа већ се такав постаје напорним и преданим радом на себи. И када човек помисли да је достигао максимум у ББВ-изму, увек може још. У глупости ваљда нисмо дотакли крајње границе...

Потребно је имати: аутомобил (у овом случају кубикажа није од пресудне важности јер није непосредно повезана са снагом безобзирности и безобразлука).

Није потребно имати: кућно васпитање, свест, савест, људскост...

Обавезно немати: памет (не толерише се ни назнака тог превазиђеног квалитета).

Правила понашања у саобраћају: свака улица је преуска и прекратка за ББВ-а, а сви возачи преспори. Једносмерне саобраћајнице су морална дилема за слабиће. Нема те раскрснице у којој ББВ нема предност, нити довољно црвеног семафора да би се пред њим стало. Пешачки прелаз није Свето писмо. Пешак је убога јединка коју је природна селекција волшебно поштедела, што не значи да мора и ББВ. Рикверц је легитимна брзина којом се може прећи растојање од тачке А до тачке Б. Мигавци су за неодлучне, пуна линија за слепе, полицијска пиштаљка за глуве - ББВ није ни једно од то троје...

Бахати београдски возач стаје кад хоће и где хоће, без икакве претходне најаве колони иза себе. Такозвана жута трака је само нијанса на асфалту. Вожња по трамвајским шинама је питање мушкости...

Правила паркирања, а ово је, заправо, погрешно названа ставка, јер се на ББВ-а не односе никаква правила у паркирању: четири мигавца су најјаче оружје које поседујете и не штедите га. Одлично место за увежбавање његове убојитости су: Булевар краља Александра (Булевар револуције), Страхињића Бана, Краља Милана, Трг Републике, Светогорска (Лоле Рибара), Македонска... "Враћам се за два минута..." је оченаш који сваки прави ББВ мора да зна, у пола дана, пола ноћи.

ББВ је порески обвезник, што значи да су и од његових пара прављени тротоари и има непорециво право да паркира на њима. Упаркирајте како год вам одговара, јер пешак има ту моторичку способност да се провуче где било, ваш четвороточкаш не.

Коме је до зеленила и травњака нека иде на село. У граду, све што није стамбени објекат има функцију паркинг простора. На деци је кривица уколико вам љуљашком оштете аутомобил...

Уз сталну употребу четири жмигавца ББВ мора да влада још једним оружјем којим је опремљено његово возило - сиреном, дабоме.

Како стартујете аутомобил "лезите" на сирену. Превентивно. Нека се остали питају због чега то чините, јер, рекосмо, није на ББВ-у да се конфротира са логиком и смислом својих поступака.

Трубите свима, без обзира на пол, годиште, веру, расу, нацију... Није улица река па да је пола сата форсирају.

Још за крај: уколико сте све претходно савладали, знајте и ово: прави, часни и искрени ББВ тежи само једном идеалу - џипу.

Он није тек превозно средство, већ умногоме (не код свих наравно) оправдање за постојање. На страну то што се власништвом над теренцем сва права и моћи ББВ-а многоструко увећавају. До граница стања свести: "Све постоји, све дише и све се креће само због мене"...

И тако, би ова прича о страшним, митским бићима која су некада давно живела у лепом граду, на ушћу двеју река.

Бууууу!!!

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.