Развлашћивање публике

Млађан Динкић је или далековид или уме да планира. Шта год да је тачно од та два извесно је да је и у мандату ове Владе Србије обезбедио себи да по много чему буде у центру пажње јавности. Тако је бивши гувернер и бивши министар финансија постао први министар регионалног развоја Србије у постпетооктобарском периоду. Да је Динкић добро препознао тренд потврдила је и Скупштина Сталне конференције општина и градова, одржана прошле недеље, својим закључком да је Србији потребна јасно дефинисана политика децентрализације. Потпредседник владе Божидар Ђелић је рекао да је децентрализација шанса за промене у друштву. Европска Србија мора да буде и регионална Србија. Региони у земљама Европе имају буџете који достижу висину издвајања за пољопривреду из државног буџета. А то је, по правилу, највећа ставка у државном буџету.

А у Србији нема региона, иако Војводина личи на њега, али није. "Закон о регионалном развоју је у припреми, а поред њега треба да буду донети до краја године и акти о локалној самоуправи, локалним изборима, територијалној организацији и о граду Београду", каже Жељко Ожеговић, председник Општине Нови Београд и Сталне конференције градова и општина.

Да би неки регион могао да ради мора да има и новца и имовине. Делом ће то решити закон о повраћају имовине локалној самоуправи, који треба да се усвоји до марта. Ожеговић каже да странке сарађују, када је децентрализација у питању, у складу са својим тренутним интересом. "Да се закон о враћању локалне имовине донесе по хитном поступку потписало је 135 председника општина, али су неки од њих као посланици у Скупштини Србије гласали да уђе у редовну процедуру."

Показујући апсурдност садашњег стања председник Новог Београда каже да се за сагласности за промену власничког или корисничког статуса чека и по три године године код Републичке дирекције за имовину.

Укупни процењени губици за време десетогодишње примене Закона о средствима у својини Републике, не рачунајући губитке по основу нереализованих инвестиција, износе 1,3 милијарде евра и више хиљада радних места. Биланс губитака за 2005. годину износиће још најмање 103 милиона евра и 4.500 радних места. У 1999. годину пренет је 271 нерешен захтев из ранијих година, а тренутно је 3.882 нерешених захтева (или 62,1 одсто) из ранијих година, углавном за доделу пословног простора. На решавање захтева просечно се чека три године и 10 месеци. У Новом Саду и Бачком Петровцу готово сто одсто захтева је остало нерешено. Разлози за неблаговремено решавање су и неусаглашеност података о државној имовини које поседује Дирекција са евиденцијом локалне самоуправе. Дирекција ни после 10 година није сачинила јединствену базу података., а прецизна евиденција постоји за нешто више од пет одсто података, каже се у Резимеу студије о економским трошковима подржављења имовине локалне самоуправе, коју су за СКГО израдили Економски институт и Институт за социјална и економска истраживања.

Један од примера је Тутин који је пре три године поднео захтев за добијање сагласности за пренос права коришћења сто хектара земљишта са општине на Месну заједницу "Ориље" са намером да изграде спортско-рекреативни центар и пратеће објекте површине 20.000 квадратних метара. Изградња је у сагласности са ДУП-ом, а вредност инвестиције је процењена на два милиона евра. Пројектом је предвиђено да се запосли 200 људи, али сагласност није добијена па се од инвестиције засад одустало.

Закон о финансирању локалне самоуправе донет прошле године, а примењује се од ове, треба да омогући општинама да имају део прихода а не да чекају да се донесе буџет како би нешто урадиле. "По том закону најнеразвијеније општине су добиле највише новца", каже Ожеговић.

Да би децентрализација успела, Република треба да се одрекне неких права. А највише их је приграбила када се Слободан Милошевић уплашио да опозиција побеђује у многим општинама на локалним изборима. Тада је, на пример, власник београдске Аде Циганлије постала Република. Постпетооктобарска власт није пожурила да се одрекне моћи коју је наследила од Милошевића. Ожеговић мисли да је дошло време да се Република одрекне дела своје моћи и да буде контролни и надзорни орган. "Грађани треба све да заврше у општини и да на том нивоу имају већи утицај, а не да Београд има одлучујући утицај на уређење приобаља Саве и Дунава."